Конгрес путара о наплати путарине

Побољшање безбедности на ауто-путевима најновијим технолошким решењима и промена наплате путарине до 2020. године, биле су кључне теме, конференције концесионара и предузећа за путеве Европе и Русије. На том скупу у Дубровнику наша делегација добила је одговоре на многа питања о Коридору 10 и о наплати путарине.

Тренд наплате путарине до 2020. године у Европи биће наплата по пређеном километру. До 2015. године сви су дужни да укину наплату вињетама и пређу на наплату преко сателита и Џи-Пи-Ес-а или наплатних рампама са такозваним таговима.

Да би се то остварило потребно је уложити око милијарду и по евра и прећи на наплату по пређеном броју километра у већини средњоевропских земаља.

Клаус Шиерхацл из "Асфинансиг Аустрија" каже да су садашње донације земаља за поправку и одржвање ауто-путева у Европи минималне и да путарска предузећа не могу да сакупе потребна средства.

"Колика је криза у овом послу говори податак да ће многе државе које имају већу и разгранату мрежу ауто-путева своје путеве дати без накнаде будућем приватном концесионару. Он ће после 50 година коришћења бити дужан да их врати у исправном стању, на пример то ће учинити Пољска", каже Шиерхацл који је и секретар Европске асоцијације за путарине АСЕЦАП.

Хрватска је прва понудила своје путеве за три милијарде евра на 20 година ономе који је заинтересован да њима газдује међутим одговора нема. Нема ни зато што будући концесионар мора плаћати ПДВ као посредник, а он није мала ставка па би у том случају путарина драстично поскупела.

Код нас по закону "Путеви Србије" не плаћају ПДВ на путарину што је и пракса у Европи када је држава газда ауто-путева. У последње време све је израженија идеја да и наши путари плаћају ПДВ што би аутоматски поскупело путарину за 22 одсто.

Владимир Потапов из "Руских аутопутеви" каже да се у Русији такође на плаћа ПДВ на путарину.

"ПДВ се плаћа само када одржавмо путеве и за то ангажујемо друге компаније. Целокупну зараду улажемо у нове путне правце повећавамо вредност наше компаније и развијамо инфраструктру", каже Потапов.

Једно од отворених питања било је и питање судбине коридора 4 који би угрозио камионски саобраћај на Коридору десет. Мишљења су подељена, а како сада ствари стоје Коридор четири бар према мишљењу путара није исплатив за транзитни саобраћај ка Турској и Грчкој.

Коста Дионисис, секретар АСЕЦАП-а из Грчке сматра да је Коридор четири само делимично ауто-пут и да је по једном правцу дужи 100, а по другом 200 километра од Коридора 10.
"Треба само да на време завршите Коридор 10 и да убрзате царинске процедура јер код вас камиони знају да чекају и по неколио дана", истиче Дионисис.

Према подацима концесионра путева Европе и даље пада промет на путевима јер га преузима железница. Она је у последњих 10 година преузела више од 40 одсто камионског превоза у Европи, смањила цене до границе рентабилиности и тиме изазвала смањење инвестиција у путну мрежу Европске уније.