Реституција, жалбе продужавају поступак

Реституцијом у Србији незадовољни су они који користе имовину старих власника, јер морају да је напусте. На решења Агенције за реституцију улажу жалбе и тако пролонгирају поступак, а то је случај и са хотелима "Сплендид" и "Београд".

Директор агенције за Реституцију Страхиња Секулић каже да постоји читав слој људи који се бавио издавањем државног пословног простора у подзакуп.

"Плаћате држави једну цену, а онда то дате неком за вишеструку, што је противзаконито, а на то се није реаговало", напомиње Секулић.

Задовољни радом агенције, у Мрежи за реституцију изненађени су што на решења о враћању одузете имовине жалбе улажу не само корисници, већ и заступници државе и општина. Сматрају да се тако купује време и да се поступци обесмишљавају.

"Кључна је ствар која се до сада показала у највећем броју случајева је да се на тај начин разоткривају злоупотребе ситног, па све до тешког криминала са том одузетом, до јуче државном имовином", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Реституција је једно од средстава којим се у Србији може решити читав низ социјалних проблема, кажу стручњаци, напомињући да је усвајањем тог закона држава преузела и обавезу да га спроведе.

Стефан Самарџић са правног факултета из Новог Сада сматра да би за Србију био луксуз да себи дозволи да обесмишљава поступке националне реституције.

"На тај начин, одлазећи у обештећење које би се на дугачком периоду од 20 година са стањем економије у земљи, процес би се обесмислио и створиле би се додатне обавезе државе", истиче Самарџић.

У Министарству финансија, које је другостепени орган у поступку реституције, наводе да је на њихову адресу у овој години стигло око 400 жалби, напомињући да је већи број првостепних решења Агенције то министарство потврдило.