Промена прописа за самохране родитеље

У Србији има око 79.000 самохраних родитеља, а за побољшање њиховог положаја нужна је промена неколико закона, као и прецизна евиденција о њиховом броју, речено је на данашњем округлом столу посвећеном положају самохраних родитеља.

На округлом столу, које је организовало удружење "Јелек", речено је и да, према подацима Републичког завода за социјалну заштиту, дечји додатак прима 42.000 родитеља са 63.000 деце, а социјално-новчану помоћ 16.560 једнородитељских породица са 26.800 деце.

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић напоменуо је да тачан број самохраних родитеља није могуће проценити и да та чињеница додатно отежава њихов положај, као и могућност да им се помогне.

"Најугроженија је она група самохраних родитеља која је без икаквих прихода и зато је важно да не затварамо очи пред проблемом", истакао је Стефановић, напомињући да је једини начин за побољшање њиховог положаја измена закона, прецизна евиденција и пуно остваривање права.

Стефановић, који руководи и скупштинским Одбором за права детета, указао је на неколико проблема са којима се самохрани родитељи суочавају, међу којима је да незапослени, односно они који се тако воде иако раде у сивој зони, немају приоритет приликом уписа деце у вртиће.

"А шта ћемо када родитељ осам сати или већ колико сати дневно проводи на било каквом радном месту, покушавајући да прехрани дете? Мислим да су то велики проблеми које морамо да решимо", навео је Стефановић и додао да су и поступци за добијање алиментације преспори и да се то право често не поштује.

Стефановић је поручио и да је држави у интересу да очува породицу, као и да је неопходно пронаћи решења која су реална и остварива.

Председница скупштинског Одбора за социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Милица Дроњак указала је да је кључно систематизовати и утврдити стваран број самохраних родитеља.

Родитељи свакодневно траже заштиту

Милица Дроњак је додала и да то скупштинско тело свакодневно добија представке самохраних родитеља, било да су запослени или незапослени, који траже заштиту.

Да је неопходно имати свеобухватне податке о броју самохраних родитеља сагласио се и вршилац дужности директора Републичког завода за социјалну заштиту Божидар Дакић, који је објаснио да се подаци тог органа базирају само на правима и услугама социјалне заштите.

Удружење "Јелек" тражи измене закона о породици, о финансијској подршци породици са децом, као и измене Закона о раду.

Председница тог удружења Ана Јовановић објашњава да је предложено и дефинисање статуса самохраног родитељства, односно једнородитељске породице, да самохрани родитељи добију већу заштиту у радном законодавству и остваривање права на одмор и одсуство приликом ангажовања по Уговору о делу, покретање новог програма за оснаживање самохраног родитељства.

Драган Вулевић из Сектора за бригу о породици Министарства рада, запошљавања и социјалне политике навео је да је став тог министарства да ниједан државни службеник неће оспоравати садржај таквих иницијатива и да оне нису спорне.

Вулевић је, међутим, подсетио да је Министарство, као орган државне управе, мора да води рачуна о реалности одређене иницијативе и о томе да ли се оне уклапају у целокупан систем, како се не би догодило да поједне групе буду у повољнијем положају.

Према његовим речима, Министарство већ ради на изменама закона о породици, о социјалној заштити и о финансијској подршци породици.

Александра Јовић из Уницефа поручио је да решења за побољшање положаја самохраних родитеља не могу бити јединствена за све и да је стога неопходно да буду довољно флексибилна, али и добро осмишљена тако да споје праведност и ефикасност.