Од борбе за живот, до борбе за одштету

До данас је 77 заточеника са Голог отока потписало споразум о рехабилитационом обештећењу и добило накнаду, док њих 15 треба да се изјасни да ли прихвата споразум. Ресорно министарство исплатило им је око 58 милиона динара. Затвореници Голог отока сматрају да је 700 динара за дан проведен у том затвору понижавајуће мало новца.

Љубисав Крунић је 60 година носио терет државног непријатеља. Недавно је добио решење које потврђује да је осам година невин провео у затвору на Голом отоку.

Због тога је од Министарства правде добио новчану накнаду за претрпљени душевни бол, а да ли има право и на материјалну одштету за све изгубљене плате, чин поручника и томе слично, чека одлуку суда.

Љубисав Крунић каже да је први део одштете који је добио мали, а да су надлежни објаснили да је то само привремено, док се не утврди колико има бивших затвореника, након чега ће, како му је речено, добити пуну одштету према занимању које је имао на радном месту.

Међутим, он наводи да још увек има само пензију стечену у каснијем радном односу. Да није беспарице, не бисмо ни у сну прихватили новац од државе, каже супруга Љубисава Крунића.

Злата Крунић наглашава да је најважније то што је скинута љага са његовог имена, што никакав новац не може да надокнади.

Држава је смогла снаге да им призна правну и моралну рехабилитацију и уз велики напор обезбеди чак и ту симболичну суму упркос дефициту у буџету, кажу у Министарству правде.

Државни секретар у Министарству правде Данило Николић каже да министарство не може да повећа накнаду коју је комисија одредила.

Са гледишта Голооточана, то су мала средства, напомиње Николић, али са становишта државе су велика, јер поред 103 захтева Голооточана, постоји око 1.000 захтева других људи која имају право на рехабилитацију.

Осим висине накнаде, Голооточани су незадовољни и односом надлежног суда према њима. Председник Удружења Голи оток Зоран Ашанин истиче да човеку од 90 година судови заказују рочишта која ће трајати годинама, што је како је оценио, невиђени скандал.

У Министарству правде кажу да независност судства мора да се поштује.

Данило Николић објашњава да према закону ти поступци нису хитни, али сматра да би било морално да сваки судија тим предметима да приоритет.

Голооточанин Иван Радуловић неће да прихвати, како каже, срамну накнаду коју му држава нуди, па ће правду потражити на суду.

"Да сте ми дали седам гусака да чувам овде на улици, дали би ми седам евра, а не који сам тучен, мучен, гладан, жедан", незадовољан је Радуловић.

Голооточани кажу да неће одустати од својих захтева и да су подршку добили од Европске комисије и суда у Стразбуру.

Највећу препреку виде у раду судства без чијег решења не могу да поднесу захтев за накнаду штете. Кажу да, иако у надлежним судовима знају колико година имају голоточани, рочишта трају дуго.

Њих шесторица, који су ушли у процедуру, преминули су не дочекавши одштету.

До половине децембра 2016. године, Голооточани могу да поднесу захтев за рехабилитацију Вишем суду, после чега захтев за обештећење треба да предају Комисији Министарства правде.

До сада Комисија није одбила ниједног Голооточанина, али преко 200 њихових наследника јесте. Објашњавају да наследници који у то време нису били рођени, или у браку са Голооточанином, не могу да добију накнаду, јер нису трпели бол.