Хрватска у ЕУ, утицај на избеглице

Хрватска ће за мање од месец дана постати чланица Европске уније, али то неће много утицати на промену положаја избеглих Срба и Срба повратника, нити ће значајније допринети решавању њихових станарских и имовинских права, права на пензију и девизну штедњу, сматрају у избегличким удружењима.

У Републичком комесаријату за избеглице, међутим, очекују да ће Хрватска уласком у ЕУ стећи знатно више обавеза према Србима који су њени држављани, а републички комесар за избеглице Владимир Цуцић истиче да су питања станова и станарских права, обнове кућа и пензија високо на листи приоритета Комесаријата.

"Не верујем да ЕУ допушта кршење људских права код било ког члана, а овде је евидентно да постоји кршење људских права према једном делу држављана - дакле, били су дискриминисани из овог или оног разлога и очекујемо да ће Хрватска самим чином уласка у ЕУ стећи далеко више обавеза", рекао је Цуцић.

Према његовим речима, решен је највећи део питања везаних за радни стаж, о чему Хрватска пре "није хтела ни да разговара и што је одбијала", а када је реч о обнови објеката, од њих 17.500 - 6.500 још није обновљено.

Цуцић је навео и да се не решавају питања везана за реализацију споразума о сукцесији и Анекса Г Бечког споразума којим је регулисано питање приватне својине и такозваних стечених права правних и физичких лица која имају имовину или остварују извесна права на територији друге републике.

Међу нерешеним питањима између Србије и Хрватске се, додао је Цуцић, налази питање пензија које не може да буде политичко, јер се односи на права држављана Хрватске и других који су у тој земљи уплаћивали доприносе.

"То је за нас неспорно и нема потребе за више доказивања да ли је неко имао или не на то право - ако је имао пензију у једном периоду па је поново има, значи имао је право и у оном периоду у којем није исплаћивана. Ми очекујемо да ће и то питање бити решено и имамо уверавање са хрватске стране", додао је Цуцић.

Улога Србије и даље кључна?

У Коалицији удружења избеглица, међутим, сматрају да улазак Хрватске у ЕУ неће сам по себи побољшати положај Срба повратника, нити ће омогућити решавање бројних проблема избеглих и прогнаних Срба, а да би се та ситуација променила потребно је да се Влада Србије активно укључи у тај процес.

"Око 300.000 протераних Срба који живе у Србији, неколико десетина хиљада који живе у европским земљама, Аустралији и САД, и даље ће остати ускраћени за основна људска права. Срби повратници, којих је око 50.000, такође се суочавају са бројним проблемима", рекао је Тањугу председник Коалиције и посланик у Скупштини Србије Миодраг Линта.

Око 40.000 српских породица су, додао је Линта, изгубиле станарска права, а Хрватска је једина држава на простору бивше Југославије која није омогућила протераним Србима да откупе своја станарска права.

Проблем је, како тврди и 50.000 пензионера којима се дугује 81 заостала пензија, а куће 10.000 српских породица су срушене и изменама Закона о обавезним односима им је онемогућено да добију накнаду штете.

"Наш став је да без активне улоге Србије није реално очекивати да ти проблеми буду решени и зато очекујемо да се, коначно, после 18 година од завршетка рата у Хрватској, Влада Србије активно укључи у процес проналажења свеобухватног и правичног решења наших имовинских и бројних других проблема", рекао је Линта.

Без активне улоге Владе Србије, сматра Линта, није реално очекивати ни да ЕУ "сама реши тај проблем".

Према његовом мишљењу, треба отворити дијалог везан за све наведене проблеме и активирати или основати нове радне групе које би радиле на проналажењу решења.

За то је, како је додао, потребно сазивање посебне седнице парламента, након које би била усвојена резолуција о поштовању људских права избеглих и прогнаних из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Резолуција би, како сматра, требало да обавеже владу да отвори дијалог о наведеним питањима да би се пронашло правично и трајно решење, а један од темеља дијалога требало би да буде анекс Г Бечког споразума.

Линта наводи и да, иако ће Хрватска 1. јула постати чланица ЕУ, није касно да се права избеглих, прогнанин и Срба повратника остваре у већој мери него до сада, јер су управо људска права темељна вредност ЕУ и европске цивилизације.

Штрбац: Притисак ЕУ ће ослабити

Међутим, председник "Веритаса" Саво Штрбац сматра да резолуција не би била адекватно решење и да било који документ који би био донет у српском парламенту неће подстаћи Хрватску у решавању проблема избеглих и прогнаних Срба.

Штрбац сматра да су Хрватску само ЕУ и међународна заједница могле да "натерају да проблеме Срба решава брже, боље, ефикасније и правичније", односно док су била отворена поглавља неопходна да се испуни да би постала пуноправна чланица ЕУ.

"Условљавати Хрватску више није могуће, бар не у опсегу како је то могло у ходу ка потписивању споразума за улазак у Европску унију", рекао је Штрбац и додао да у избегличкој популацији преовладавају два супротна мишљења око побољшања њиховог положаја због предстојећег уласка Хрватске у ЕУ.

Део избеглица, према његовим речима, сматра да ће се њихов положај побољшати и да ће се проблеми брже решавати, док део њих сматра да ће ситуација бити још лошија.

Штрбац је, међутим, мишљења да положај избеглих и прогнаних Срба када је у питању остваривање права у Хрватској, неће бити ни много боље ни лошије, већ ће се кретати "уходаним темпом као у последњих неколико година".