Замена бувље пијаце за интернет "тезгу"

Куповина и продаја старих ствари преко интернета све је популарнија у Србији. Због тога многи трговци напуштају тезге на бувљаку. На тај начин, километри удаљености и лоше временске прилике нису препрека за успешну трговину, а већа је и безбедност трансакција.

Још само да није оних који олако кликну на опцију "купи" доживљавајући то више као игру, а не као реалну куповину.

У стану Николе Волића, бувљак у малом. Модерни трговац, нема класичан пословни простор, радно време, ни раднике. Више од 10.000 књига, 24 сата нуди на интернет тезги. Купце има и док спава.

"Свако вам може поставити питање или купити предмет буквално у поноћ или у три сата ујутру тако да морате барем неких пар сати бити присутни и одговорити на питања", каже Никола Волић, трговац на интернету.

Трговина књигама Николи је додатни посао, за попуњавање рупа у буџету. Али, више не мора да стоји на пијаци, нити да рачуна само на муштерије које имају навику да посећују бувљаке. Сада једноставно продаје купцима у земљи и иностранству.

Волић објашњава да је процес трговине веома једноставан.

"Спакујете предмет, књигу, пошаљете купцу, он је већ уплатио или неко се одлулчи поузећем да плати, ако постоји та опција и то му буквално стигне кући, истакао је трговац на интернету.

Иако знају за те предности, многи продавци су ипак остали верни класичном начину трговине и није им, како кажу, тешко да сате проведу напољу.

Они кажу да је предност продаје на улици тај што трговци имају директну комуникацију са купцима и што су увек на свежем ваздуху.

Од њих све чешће робу откупљују продавци, који је касније нуде преко Интернета. Он-лине тезга углавном их кошта. За предмете са фиксном ценом кирија се не плаћа. Постоје и сајтови на којима се роба аукцијски продаје.

Са ценом предмета расте и цена закупа простора на Интернету, а за ситнице кирија је гратис. Трговац од сваке продаје плаћа провизију сајту. Тако рецимо од продате књиге која кошта 300 динара, сајту иде 8 одсто или 24 динара.

Анђелка Дуцић из сектора Односи с јавношћу сајта „Лимундо" рекла је да се тренутно највише купују књиге, техника, рачунари, мобилни телефони, али и обућа и одећа, као и обућа и одећа за бебе и децу, али наравно постоје и многе друге категорије.

"Куповина често може да се заврши за краће од 24 сата, дакле, од момента када сте кликнули на "купи" до момента када сте добили предмет може да прође мање од једног дана тако да је брзина исто задовољавајућа", навела је Дуцићева.

Према њеним речима, оно што је олакшица интернет трговине јесте што можете да купујете из фотеље, дакле, нема стајања у редовима, нема чекања, нема гурања.

У Србији није лако задобити поверење купаца преко интернета. Сајтови имају и посебне рачуне на којима информација о томе да је купац проследио новац стоји све док се он не увери да предмет који је купио одговара ономе што је видео на фотографији.

Од евентуалних превара, онлајн купце, као и класичне, штити Закон о зашитити потрошача.

Робна кућа старих ствари на отвореном од он-лајн бувљака разликује се, између осталог, и по броју артикала. На интернету их је у просеку по сајту чак милион. За трговину путем тастатуре и миша, због тога се све више одлучују и велике фирме.