Избор факулета - разум или срце

Да ли послушати разум или срце - дилема је многих матураната уочи уписа на факултет. Помирити сопствене жеље, афинитете и перспективност будућег занимања - није лако. Једну од највећих животних одлука, избор занимања, матуранти су, кажу, доносили сами или у договору са родитељима.

У истраживању сајта Инфостуд готово три четвртине испитаника наводи да им је најбитиније да студирају оно што им омогућава запослење. Интересовања матураната сваке године су другачија.

"Пре четири, пет година потпуни рекордер по интересовању матураната је била географија, пре три године то је био Факултет безбедности, а последњих година су то ИТ студије", наводи Татјана Видаковић из Инфостуда.

Љубав према струци главни је критеријум, објашњава Видаковићева, али додаје да неки студенати разматрају и могућност одласка у иностранство након студија.

Србија ће тако, показује истраживање, за неколико година имати највише инжењера информатике, зубара и лекара.

Лекари опште праксе, којих је на бироу око 2.000, до посла тешко долазе, док су специјалисти су у знатно бољем положају.

Невена Летић из Национална службе за запошљавање каже да се најлакше запошљавају лекари специјалисти и фармацеути.

"Такође, лакше се запошљавају инжењери информатике, за које је важно напоменути да се лакше запошљавају уколико су у контакту са струком. Њихова знања веома брзо застаревају уколико не прате шта се у струци догађа", објашњава Невена Летић.

Поред знања, не треба заборавити да је током студија потребно радити и на вештинама и карактеру, јер послодавци то и те како очекују.

"По њиховој процени, запосленима у највећој мери недостају одговорност, прецизност, склоност ка тимском раду, способност толеранције стреса, емотивна стабилност", каже Летићева.

Уколико овладате и вештином преговарања, убеђивања, а општу писменост не ставите у други план, пут до посла, поручују струцњаци - биће много краћи.