Камером против корупције у здравству

Влада Србије у четвртак би требало да усвоји измене и допуне уредбе која регулише централизоване јавне набавке, а први тендери биће расписани средином јуна. Директор Републичког фонда за здравствено осигурање Момчило Бабић најављује да ће по први пут бити уведено снимање тендерских комисија и њиховог заседања.

"Снимаћемо све својим камерама, две до три хиљаде евра ћемо потрошити за набавку те опреме, да имамо сву документацију. То су увек поступци подложни инсинуацијама, ту ће увек бити припадници безбедоносних служби", објаснио је Бабић на округлом столу "Бољке здравства - јавне набавке и корупција", који је организовала агенција Танјуг.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић процењује да би увођење централизоване набавке здравству требало да донесе квалитет и уштеду од 10 до 40 одсто.

"Мислим да је управо закон о јавним набавкама дао могућност за антикоруптивно понашање, посебно централизованих набавки, не само уштеде, него и квалитет, боље услове за лечење, односно бољи статус упослених у здравству", каже министарка здравља.

Председник скупштинског Одбора за здравље Душан Милисављевић поновио је да је српско здравство већ годинама у великом проблему и у великој корупцији.

Тврди да је пре годину дана у нишком Клиничком центру урађено 47 абортуса, а у приватним гинеколошким ординацијама 5.000. 

"Питао сам министарку у парламенту, 20.000 људи чека на операцију катаракте, зашто чекају на операцију која траје неколико минута. Рекла је зато што су тендери рађени неквалитетно и да нису набављане све ставке које су неопходне за операцију катаракте", објашњава Милисавћевић.

Према његовој оцени, то је намерно рађено, како би људи били послати у приватне клинике где, како каже, раде исти ти лекари.

Доктори против корупције: Закони омогућавају корупцију 

У име удружења "Доктори против корупције" Драгана Јовановић потврдила је да крупну корупцију омогућавају управо закони о здравственој заштити и здравственом осигурању, донети 2005. године, и да их треба хитно мењати.

"На пример, то вам је допунски рад и начин на који је он уређен, па с друге стране, пакет стандардних и ванстандардних услуга који подразумевају једно, а у пракси се примењује друго према одлукама појединих директора", каже Јовановићева.

Милисављевић и Јовановићева указали су и на проблем кашњења реконструкције четири клиничка центра, који су морали да буду завршени прошле године.

Министарка одговара да не зна да ли је било злоупотребе, али да је од кредита Европске инвестиционе банке, који је Србија узела 2006. године, потрошено 10 милиона евра, а ништа није урађено.

Неопходну пројектну документацију тренутно има једино Ниш, тако да радови на реконструкцији Клиничког центра у том граду почињу почетком јуна.