Борба против опасних бактерија

Боравак у болници некада може да реши један здравствени проблем, а да створи други. Опасност која вреба, а која некада може бити и фатална, зове се болничка инфекција. Сваке године због њих у Европи  умре 50 хиљада људи, а код нас је добије око шест хиљада пацијената - највише на одељењима интензивне неге.

"Сви пацијенти којима је неопходно интензивно лечење имају слабост одрабмбеног система, и инфекцију, бактерије носе у себи. А имају и доста отворених путева због неопходних венских линија, дисајног пута, тако да је инфекција практично неминовна", каже Весна Бумбаширевић из Центра за анестезиологију и реаниматологију КЦС Србије.

Те инфекције се тешко могу спречити, али превентивним мерама могу се смањити, поручено је на Конгресу интензивне медицине, који је у Београду окупио највеће стручњаке те области.

Професор Мијомир Пелемиш из Клинике за инфективне и тропске болести наводи да су неопходне високе хигијенске мере здравственог особља и простора, рационална примена антибиотика, као и изразито правилна припрему болесника пре хируршких интервенција.

Према његовим речима, такође је потребно преконтролисати да ли болесник има већ неке бактерије у организму, које се уз помоћ болничких средина и антибиотијка претварају у неотпорне.

"Морамо да научимо како да што пре откријемо инфекције, да их лечимо брже са одговарајућом терапијом. Морамо што раније да добијемо микробиолошке резултате, а појавили су се нови тестови који брзо дају информацију која бактерија изазива инфекцију, и то нам помаже да брзо реагујемо", рекао је др Конрад Рајнхарт, председник Глобалне алијансе за сепсу.

Најчешће су инфекције уринарног тракта, оперативног места, инфекције крви.