Спорне школарине на факултетима

Пред почетак уписа бруцоша, већ годинама, државни факултети траже веће школарине и указују на лош материјалан положај, чему се противе и студенти и Министарство.

И док студенти најављују да ће тражити измене и допуне постојећег закона, министар Жарко Обрадовић најављује разговор са факултетима и каже да ће обезбедити средства за њихово функционисање како се не би повећавале школарине.

Сваког пролећа факултети указују на свој незавидан материјални положај, и проналазе начине да одрже квалитет студија. Редовно финансирају такмичења најбољих.

Најсиромашнијима излазе у сусрет умањењем школарина или плаћањем у рате. Од када је усвојен Закон о високом образовању, 2005. године, не примењује се одредба по којој би универзитети и Влада сваке године потписивали уговор о финансирању.

"Да Универзитет дистрибуира средства факултетима, бар она средства која се односе на буџет, а то никад није урађено. Пре свега, постојала је воља Универзитета, бар постојала је моја воља док сам био ректор, нисам баш био сигуран да су сви моји декани то желели, остало је доста неспоразума око тога, ја сам био вољан да идем до краја. Држава није хтела да ме подржи, и то је остало тако даље недефинисано, и сада се финансирамо према могућностима", каже Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду.

Квоту за самофинансирајуће студенте одређује Универзитет на предлог факултета, у складу са акредитацијом.

"Факултети, осим оног броја за које Министарство пропише да могу да упишу, поред тога упишу по четири пет пута више студената на самофинансирање, а врло је јасно и тим студентима, и управи да ти студенти неће моћи да пређу на буџет. Поставља се питање да ли су ти факултети државни или већ прелазе у границе приватних", каже Владимир Смуђа, председник Студентског парламента Универзитета у Београду.

Буџетски број бруцоша одређује Влада. Први пут се отворено разговара о броју студената из одређених области, кажу у Министартву просвете.

"Моја колегиница Ђукић Дејановић први пут је сазвала декане медицинских факултета у Србији и први пут су разговарали о томе да да ли су њихови захтеви о упису студената на првој години медицине оправдани или не. Ми ћемо предвидети могућност да они факултети који немају сопствене приходе да им држава обезбеди та средства, јер не желимо да доведемо факултете у ситуацију да не могу да раде", каже министар просвете Жарко Обрадовић.

Они који имају више сопственог прихода, добијају мање за материјалне трошкове, односно око 20 одсто реалних трошкова даје држава, 80 одсто морају да нађу сами факултети. Неки то могу, неки не. Зато, закључују професори, реалне трошкове треба да одмере и факултети и држава.