Како приближити матицу и дијаспору

Не постоји један већ више стереотипа у вези са дијаспором и они су резултат дугогодишњег раздора између дијаспоре и матице, а који постоји од 1941. године, оцењују гости емсије Око. Имате политичких стереотипа, као и оних они да су људи у дијаспри богати и да не маре ништа за оне у Србији, другим речима нема схватања реалности, објашњава Мирослав Мајк Ђорђевић из САД.

"Посебна је прича да нама у дијаспори новац пада с неба или с крушке и да ми то дајемо без икаквог условљавања. Сад у Србију стиже неких 5 милијарди долара без условљавања кроз дознаке, али још увек се очекује да ви имате обавезу да дајете, то је као неки мост где саобраћај иде само у једном правцу", каже Ђорђевић.

Декларација о сарадњи дијаспоре и матице доноси се како би се променили ти стереотипи и повратило поверења које дуго не постоји.

"Дијаспора је имала таласе када је долазила у Србију да је брани, да је обнавља, када је доносила препород Србије из Беча. Сада већ имамо пола нашег становништва у дијаспори и то је само по себи једна снага и потенцијал који је препознат", рекла је директорка канцеларије за сарадњу са дијаспором Владе Србије Славка Драшковић.

У декларацији ће стајати да кроз заједнички рад треба да вратимо поверење, да држава прихвата да се заједно са дијаспором направе програми и пројекти, и да се уради више на поправљању имиџа Србије, на привредном и друштвеном опоравку Србије.

Идеја о националним саветима дијаспоре дошла је од аустријске и немачке дијаспоре јер у тим земљама, на пример, Турци раде веома организовано по тим саветима и имају успешне људе у тим саветима који имају контакте у владама и парламентима тих земаља, објашњава Славка Драшковић.

"Срби у Немачкој имају доста негативних искустава последњих 10-15 година, односно да су имали неку сарадњу између 60-80 тих година, а после једну паузу, па се сад питају. Ми треба да будемо као амбасадори у тим земљама, не мислим у дипломатском смислу, већ лице нашег народа," каже др Дејан Илић из Немачке.

Утицај дијаспоре

Ни руска дијаспора у поледњих 20 година није имала добар однос са матицом. Сада се кажу праве први кораци, али би требало узети у обзир утицај који та дијасоре може да има и које инвестиције може да привуче.

"Постоји утицај српке дијаспоре у руској политици, али он још није довољан. Ми радимо на томе јер руски народ није обавештен довољно о Србији, односно само 35 одсто Руса зна где је Србија и ми се залажемо на томе да сви Руси то знају како би на крају и улагали овде," каже Љубомир Ћурчић из Русије.

У односу на број становника и број Срба у Америци, тај утицај је могао да буде већи, слажу се гости емисије.

"Наш проблем је био што ми нисмо знали како да утичемо, зашто и шта треба да се уради. Никад нисмо добили објашњење шта Србија жели, морали смо да нагађамо. Сад знамо више него деведесетих али не довољно, " оцењује Мајкл Ђорђевић.

У Немачкој је доста српског становништа и српских конзулата који су матице окупљања.

То је вероватно после Аустрије најбоље организована дијаспора која има утицај на регионе. Не верујем да имамо утицај на Берлин, али на локални естаблишмент по регионима где живе Срби, сигурно да," поручује др Дејан Илић.

Дијаспора је сагласна да је погрешна информација да они не инвестирају у Србију. Само после пада Милошевића уложили су пола милијарде долара у Србију, али, кажу, део тих иневстиција није добро употребљен. Проблем је, објашњавају, и што су инвестори који су доведени и нису наишли на разумевање већ на проблеме, па су се многи повукли.

Гости Ока сматрају и да је важно да се усмерава наука и мали новац дијаспоре у старт уп фирме у Србији. Таквим фирмама је потребна инфраструктура, повољни кредити али и саветици који знају и имају контакте с онима који купују, а које може да пружи дијаспора.

На састанку с председником Србије представници дијаспоре су предложили и да добију бесплатне локације и комплетну папирологију, како инвеститори на томе не би губили годину -две дана.

"Сви инвеститори ће имати једнаке услове, али свакако нама дијаспора може да донесе нове технологије и инвеститиције. То јесу мале инвестиције али то је нешто што радимо локално. Промена коју смо увели јесте оријентисање на локални ниво, јер је тако и дијаспора оријентисана - завичајно," објашњава директорка канцеларије за сарадњу са дијаспором.

Представници дијаспоре сматрају и да би им требало омогућити да једноставније гласају.

"Ја да бих гласао треба да кренем из Сан Франциска у Чикаго да проведем ноћ тамо, да потрошим 2000 долара да бих гласао. И председник се сложио да урадимо оно што су и друге земље урадиле и да уредимо да се гласа електронски, да не морамо да идемо кроз конзулате и да не долазе људи из Србије да би гласало 20 људи, то је потпуно ненормално, каже Мајкл Ђорђевић.

Немачка дијаспора става је да они могу добро да разумеју шта се дешава у земљама у којима живе и да би то требало искористити.

"Дијаспора у Немачкој, на пример, разуме какво значење имају неке акције, јер зависи како нешто интонирате, једно да може да значи и не. То дијаспора овде треба да да, то бих препоручио политичарима, да нас саслушају", сматра др Дејан Илић из Немачке.