Шетње у природи, опасност од крпеља

Из шетње и игре у природи, многа деца, али и одрасли кући донесу крпеља. У Београду их је све више, упозоравају подаци последњег мониторинга Секретаријата за заштиту животне средине. Ипак, уверавају да нема разлога за бригу, јер је та појава, кажу, уобичајена за ово време.

Докторка Невенка Павловић из Градског завода за заштиту јавног здравља објашњава да је правилно скидање крпеља искључиво механички - пинцетом, "без икаквог премазивања хемијским средствима, било козметичким препаратима, помадама, антибиотским мастима, алкохолом".

"То је зато што премазивањем крпеља натерамо на реакцију повраћања и уколико је заражен он тако и пренесе инфекцију на човека", каже Павловићева.

Убод крпеља човек не може да осети, јер нема бола, пецкања, свраба и сличних појава које би биле упозорење, објашњавају стручњаци. Али да нам је крпељ пренео такозвану Лајмску болест препознаћемо најчешће по црвенилу и повишеној температури.

Како би их било што мање, комуналци прскају зеленило у свим општинама, посебно у околини вртића и школа.

Марија Грубачевић из Секретаријата за заштиту животне средине града Београда каже да су неке површине, на пример, Бојчинска шума, делови Авале, Кошутњака и Топчидера два пута "урађене" управо због велике посете грађана у време ових празника.

"Грађани, могу да се јаве у свако доба за прскањена некој зеленој површини, али морам да нагласим, јавној површини, јер ми у приватне поседе не улазимо. Ако су у приватним поседима, онда се нажалост мора позвати стручна служба коју грађанин мора да плати", нагласила је Грубачевићева.

Ни уређене зелене површине, које крпељи мање воле, нису гаранција да ћемо их избећи.

Када се заврши боравак у природи код куће се одмах треба прегледати, а лекари кажу да посебно треба обратити пажњу на леђа и део испод косе. Провером која траје свега неколико минута треба да се спречи да заражени крпељ пренесе човеку, посебно деци, бактеријску инфекцију.