Сабор Српске православне цркве

Литургијом коју је у Саборној цркви у Београду служио патријарх Иринеј са 12 епископа означен је почетак редовног пролећног заседања Светог архијерејског Сабора.

Током литургије патријарх је одржао молитву за успешност заседања највишег законодавног органа Цркве.

Патријарх Иринеј помолио се за успешно заседање пролећног Светог архијерејског Сабора СПЦ и очувања Косова и Метохије.

"Нека Господ благослови рад овог Сабора, али и Цркву која се налази у великом искушењу, као и народ", рекао је патријарх Иринеј, поручивши да ће Косово и Метохија остати српско.

Патријарх је замолио Господа да сачува Косово и Метохију где се, како је рекао, налазе светиње које су обливљене крвљу светих мученика.

"Док је наша љубав и мисао везана за Косово и Метохију оно ће бити и остати наше, као што и јесте било", поручио је Патријарх у беседи након литургије којом је означен почетак пролећног заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ.

Очекује се да ће заседање Сабора трајати најкасније до 3. јуна, а на дневном реду биће питања која се односе на рад Цркве.

Како ће изгледати мајски Сабор на самом почетку још се не зна, јер расправе тек предстоје. Сигурно је да ће се бавити свим питањима која се односе на канонску, добротворну и просветитељску делатност цркве.

Медији спекулишу да ће Сабор оцењивати и рад појединих владика, пре свега, владика Василија Качавенде и Константина Ђокића.

"Не треба стварати фаму да постоје епископи којма се посебно бави Сабор. Сабор се бави свима, укључујући и мене, дакле то је нормална делатност и о томе ће јавност бити обавештена", рекао је владика бачки Иринеј.

Различите струје у цркви, о којима говоре медији, за социологе религије нису необичне и оцењују да је то зато што се и црква демократизује заједно са друштвом. Сматрају и да би било опасно за опстанак цркве ако не би толерисала различита мишљења владика.

"Некада се идеолошким речником говорило да у СПЦ постоје такозвани јастребови и такозвани голубови, а добар део између јастербова и голубова су оне владике, они делови хијерархије који раде свој посао и не заузимају скоро никада стваове о горућим питањима друштва и саме цркве", каже социолог религије Драгољуб Ђорђевић.

Став Цркве о бриселском споразуму

Познаваоци прилика у цркви кажу да ће најзанимљиве теме на ред доћи на крају Сабора.

Новинар листа Политика Миленко Пешић каже да је основно питање какав ће црква заyзети став према бриселском споразуму и ситуацији на Космету. "Да ли ће истрајати на оном синодском саопшетњу од 22. априла које је прлично штyро", каже Пешић.

Неће се бавити државном политиком у партијском смислу, објашњајва владика Иринеј, већ питањима од општег значаја.

"Црква свој став не крије и не тражи да она буде та која доноси одлуке од националног и политичког значаја, али оцекује да се њен став узме у обзир и то је тако у целом свету", објасио је владика Иринеј.

Дефинитивни дневни ред Сабора биће усвојен на првој конститутивној седници овог највишег законодавног тела СПЦ.

Очекује се да ће Сабор заседати најмање две недеље а једна од тема ће бити и обележавање 17 векова Миланског едикта.

Ово ће бити и прво заседање Сабора од маја прошле године с обзиром на то да црквена скупштина није, како то правила налажу, заседала прошлог октобра уз образложење да "велих тема" није било, а окупљање архијереја из целог света кошта.

Прошлогодишње мајско заседање имало је око 50 тачака дневног реда.