Како решити проблем пренатрпаних затвора

Капацитет затвора у Србији је 8.500 особа, а у њима се сада налази око 11.000 осуђеника и притвореника. И поред доношења Закона о амнестији, затвору су и даље су преоптерећени, па је зато најављена Стратегија развоја система извршења кривичних санкција, која би посебним законима требало да реши овај проблем.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду Милан Шкулић каже да је идеја да држава развојем алтернативних кривичних санкција омогући побољшање ефекта санкционисања.

Иако алтернатвне санкције у Србији постоје више од деценије, у пракси нису довољно заживеле због недостатка других прописа који су у вези са њиховим поступком извршења, рекао је Шкулић гостујући у Дневнику РТС-а. 

"Идеја је да се новим законима омогући примена неких санкција, посебно условне осуде са заштитним надзором, казне рада у јавном интересу и условног отпуста, који омогућава да се уз неке обавезе осуђеник раније отпусти са издржавања казне затвора", објашњава Шкулић.

"Код условне осуде са заштитним надзором човек испуни неке обавезе да не би отишао у затвор, а код условног отпуста, он се пушта раније и испуњава обавезе да се не би вратио у затвор", прецизира Шкулић.

Када је реч о казни рада у јавном интересу, Шкулић подсећа да је то нова казна у српском кривичном законодавству, наводећи се мало изриче у односу на друге санкције.

"Професија и судови се навикавају на нову санкцију, а, такође, у пракси је недостајала јака служба која би проверавала како се рад спороводи, обавештавала суд и спроводила ту санкцију на адекватан начин", каже Шкулић.

Такође, најављен је и закон о пробацији, који до сада није постојао у српском законодавству. Шкулић, који је члан раних група за израду нових закона у тој области, наводи да је идеја да се путем тог закона омогући боља контрола ефикасности испуњавања обавеза наметнутих кривичним санкцијама.

Масовно одређивање притвора

Професор Шкулић признаје да је одређивање притвора у Србији постало масовно, наводећи да је у домаћем законодавству притвор мера која је изузетна.

Узрок види и у атмосфери у јавности. "Често јавност очекује да неко 'заглави' у затвору током неког поступка, а понекад и неодговорни политичари изјавама стимулишу такву меру. То није по закону, али се свакако дешава", истиче Шкулић.

Према његовим речима, новим законским решењима, разним алтернативама, попут кућног притвора и електронског надзора, одређивање притвора би требало да се сведе на нужну меру.

"То је добро за друштво, јер је таква казна далеко јефтинија, добро је за систем, а наравно много је боље за окривљеног и његову породицу", каже Шкулић.

По доношењу закона, што би, каже, требало да се догоди у наредном релативно кратком периоду, важно је да сви актери који примењују тај закон то раде савесно, наводи Шкулић, закључујући да су за то потребна материјална улагања и много добре воље, како би се алтернативне санкције изрицале.