Зашто су особе са инвалидитетом невидљиве

Дискриминација особа са инвалидитетом у Србији широко је распрострањена, посебно када је у питању образовање, запошљавање и информисање, показују подаци из првог посебног извештаја повереника за заштиту равноправности. Због немогућности да се укључе у заједницу, многи су смештени у институције, а деца и млади искључени су из редовног система образовања. После Рома и сиромашних, особе са инвалидитетом највеће су жртве неравноправности, тврди повереница.

Чини се да су особе са инвалидитетом невидљиве иако их у Србији живи око 800 хиљада.

Извршни директор Националне организације особа са инвалидитетом Србије Иванка Јовановић рекла је да би једна особа са инвалидитетом могла у пуној мери да буде укључена у друштвени живот неопходно је пре свега да може да изађе из сопственог стана, да има омогућен физички приступ.

Како је рекла, неопходни су и разни други видови приступачности, почевши од оне у јавном саобраћају, кретању, до приступачности у информацијама и комуникацијама за особе рецимо оштећеног слуха или смањених интелектуалних потенцијала.

"Жена са инвалидитетом у Србији, због неког традиционалног схватања и уопште положаја жене, је неко ко је са више страна дискриминисан, а када говоримо о областима које су најзаступљеније то су области образовања и касније код проналажења посла", каже Бранка Бркић из Савеза слепих Србије.

Од свих притужби које стижу повереници за заштиту равноправности, чак 20 одсто односи се на дискриминацију особа са инвалидитетом.

"Групи деце са оштећењем слуха грубо је ускраћено право да користи услуге једног ресторана, отерани су из тог ресторана и ми смо због тога и користили овлашћења да покренемо парницу за заштиту од дискриминације", каже повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.

Свега 13 одсто особа са инвалидитетом је запослено, од тога само јеран одсто ради у привреди и јавном сектору. Особама са инвалидитетом није омогућен ни приступ најважнијим институцијама.

Тако они несметано могу да удју само у зграде два министарства и Народне скупштине. А у 127 судова у Србији ради само 8 судских тумача за знаковни језик.