Преваром до српских кућа на Косову

Од 1999. године до данас не престаје отимање српске имовине на Косову и Метохији. До српских кућа и имања, Албанци с Косова најчешће долазе преваром. Укњижују се приказујући лажне купопродајне уговоре, пуномоћја и тако постају власници.

Да би повратили имовину Срби су принуђени на дуге, исцрпљујуће и неизвесне судске спорове пред косовским судовима. Међународна заједница ћути.

Породичне куће, три генерације Обрадовића у Пећи присвојио је први комшија Албанац. Укњижио се као власник, а пред судом се позвао на закон о забрани промета непокретности између Срба и Албанаца из деведесетих година.

Душан Обрадовић каже да је комшија, са којим је до последњег дана живео у нормалним, комшијским, односима, успео да преведе кућу на своје име.

"Са два лажна сведока, пред судом, успео је да дође до првостепене пресуде и да кућу преведе на своје име и на основу те пресуде у катастру да заврши посао и умало да прода, али смо то, хвала Богу, сазнали и спречили", објашњава Обрадовић.

Некретнинама на Косову и Метохији тргују чак и преминуле осбе. Крађом идентитета и фалсификованим личним картама преваранти продају куће, земљу, станове.

Служе се и злоупотребом пуномоћја које им дају пријатељи или рођаци. Уместо да штите најчешће продају имовину. Тако је продата, па порушена кућа у центру Пећи породице Шантрић.

Адвокат Славиша Вукосављевић каже да људи углавном касно сазају да су остали без имовине, да се оно што се до јуче водило на њих или на неког претка данас води на треће лице које нити знају нити су му икада дали пуномоћје.

"У највећем броју случајева ради се о таквим ситуацијама да је лице које слови као титулар права својине као власник Србин да се ради о покојнику, да иза њих није вођен оставински поступак", рекао је Вукосављевић.

И надлежни кажу да овакве преваре нису од јуче, проблем датира од јуна 1999. године, с доласком међународних снага и одласком Срба.

Начелник Косовског управног округа Владета Костић сматра да би управо зајденица српских општина решила то питање, али зајeдница са "извршним овлашћењима у судству и полицији".

"Та заједница српских општина имала би и овлашћења што се тиче урбанистичког плана онда би смо имали увид и у катастарске листе и до овкавих проблема не би долазило, а успели бисмо и институционално да исправимо ове грешке и пробелме ових људи с којима се сада сусрећу", каже Костић.

Са Косова и Метохије после 1999. године избегло је више од тридесет хиљда српских породица, а вредност имовине коју су тамо оставиле процењује се на најмање четири милијарде долара.