Уместо затвора јавни рад

Уместо иза затворских решетака, до сада је више од хиљаду осуђеника за лакша кривична дела добило могућност да казну одслужи и кроз рад у јавном интересу. Стручњаци поручују да, осим растерећења затвора, та метода издржавања казне пружа многе погодности. За готово шест година, од када се примењује та алтернативна метода, судови су изрекли 1.146 казни.

Очување људског достојанства радом и доприносом друштву. То је једна од сврха изрицања казне рада у јавном интересу. Намењена је пре свега људима који због прекршаја на кратко доспеју у затвор, а претходно нису кршили закон. Затвор није само обичан боравак иза решетака, објашњавају надлежни.

Вршилац функције председника Вишег прекршајног суда Зоран Пашалић каже да казна затвора повлачи за собом виктимизацију тих лица од стране средине која их на тај начин проглашавају за лица која имају затвореничку прошлост, "зову их робијаши".

"Србија веома велика средства одваја за та лица. Прошле године је било 10 хиљада затворских дана само по основу прекршаја. Када то помножите са бројем затворских дана, доћи ћете до једне врло озбиљне суме новца која је одвојена за то", објашњава Пашалић.

Осуђеници најчешће казну служе радећи у јавним и комуналним предузећима и установама културе.

Директорка Установе културе "Вук Караџић" Сања Ђурђевић каже да се увек узима у обзир стручна спрема. "Ако су образовани и имају техничка знања, могу да раде и на пословима реализације представа, куририским, реквизитера, дакле сценских радника".

"Углавном су то послови у вези са реализацијом позоришних програма и обично се дешавају тако у поподневним, вечерњим сатима, што њима изузетно одговара јер су запослени", каже Ђурђевић.

Казне рада у јавном интересу спроводе се у само седам градова у којима постоје канцеларије повереника. То није довољно, кажу у Управи за извршење кривичних санкција и најављују отварање још седам канцеларија.

Душанка Гарић из Управе за извршење кривичних санкција каже да треба да се прошири мрежа на читаву територију земље, пошто се казна рада у јавном интересу и условна осуда са заштитним надзором реализује само у градовима где су отворене канцеларије.

"Сада неко ко живи у Београду може да добије казну рада у јавном интересу а неко ко живи у Чачку, где нема још отворене канцеларије, не може, што просто грађане доводи у један неравноправан положај", рекла је Гарићева.

На рад у јавном интересу не могу да рачунају осуђени за убиства и друга тешка кривична дела, већ само они који одговарају за дела за која је запрећена новчана казна или затвор до 3 године.