Бомбе и последице

Упркос чињеници да је прошло 14 година од почетка бомбардовања СРЈ последице су и даље присутне и видљиве на сваком кораку. Поред оних видљивих последица, порушених и оштећених зграда и објеката, ипак су теже оне, за око, невидљиве - контаминација, пораст обољења и трауматске последице по становништво.

НАТО је признао да је бачено 300.000 пројектила с осиромашеним уранијумом на 112 локација, највише на Косову и Метохији.

На југоистоку Србије су четири локације гађане муницијом са осиромашеним уранијумом, које су до 2007. године деконтаминиране, али иако је потребно да се ситуација и даље прати, у последњих неколико месеци прекинуто је узорковање воде, ваздуха и земљишта.

Душко Кошутић са Института за нуклеарне науке Винча каже да је све што је на том земљишту покупљено приликом деконтаминације ускладиштено и послато у Институт за нуклеарне науке у Винчи, где се врши привремено складиштење радиоактивног отпада.

"Прати се да не дође до неког цурења, а да не би дошло до тога треба урадити санацију и препакивање и пребацивање у нови хангар који је направљен", истиче Кошутић.

Према извештају Организације Уједињених Нација за животну средину велике последице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије чије се дејство може поредити са бојним отровима неконтролисано испуштене у животну средину.

В.д. дирекора Института за онкологију и радиологију Србије Зоран Ракочевић каже да све што је токсично, и што на било који начин нарушава здравља пацијента и његов имунитет, чини организам рањивим.

"Због тога долази до лакшег обољевања од свих, па и малигних болести", објашњава Ракочевић.

Око 8,8 одсто учесника рата има посттрауматски стресни поремећај, а испитивања код цивила показала су знатан број менталних или психолошких поремећаја који су непосредна последица бомбардовања.

Радомир Самарџић са Клинике за психијатрију на Војно-медицинског академији наводи да и данас могу да се сретну људи који када чују звук авиона реагују сећањем на то трауматско искуство.

"Нарочито су угрожени од трауматских последица они људи који су били изложени непосредно бомбардовању или који су били сведоци страдања људи, нарочито они који су изгубили неког свог за време операција бомбардовања", истиче Самарџић.

Савезна Република Југославија поднела је тужбу Међународном суду правде против осам земаља НАТО-а због геноцида и нелегалне употребе силе током бомбардовања наше земље 1999. Суд се децембра 2004. године прогласио ненадлежним.