При крају дебата о медијском закону

Шестомесечна расправа о закону о јавном информисању је при крају. У нацрту, који ће ускоро бити упућен Влади, пише да се држава повлачи из власништва у медијима и постаје гарант слободе и независности извештавања. Главна тема завршне дебате била је опстанак локалних медија.

У протеклих шест месеци, чуо се глас стручњака, Владе, новинара, европских представника...

"Имали смо став да се држава повлачи из медија, али да остају њене обавезе према медијима, кад је у питању помоћ и да се не наруше односи међу медијима", каже помоћник министра за информисање и медије Драган Коларевић.

Нацрт закона о информисању демократски је помак у Србији, оцењују европски представници. Поздрављају то што се предвиђа да новац од државе медији могу да добијају само за одређене пројекте. Забринути су, међутим, за јавне сервисе и локалне медије.

"Када сам дошао на чело Мисије Уније пре три године, у Србији је претплату за Радио-телевизију Србије и Радио-телевизију Војводине плаћало око 50 одсто грађана, а данас их је 30 одсто, што онемогућава њихов рад", наводи шеф Мисије ЕУ у Србији Венсан Дежер, оцењујући да је то питање потребно решити законом.

Вршилац дужности шефа мисије ОЕБС-а у Србији Пола Тиде упозорава да много локалних медија неће преживети. "Држава мора да подржава не плате, већ садржаје од јавног интереса", истиче Пола Тиде.

Први човек Студија Б Александар Тимофејев, међутим, упозорава да, уколико се држава повуче из њеног власништва, то значи гашење те телевизије.

"Кад кажем да ће овај закон убити Студио Б, навешћу пример. Град Београд за пословање Студија Б ове године је издвојио 215 милиона динара, дакле 17 милиона месечно. Та средства покривају од 45 до 55 одсто месечних расхода", објашњава Тимофејев.

Члан Радна групе Министарства културе и информисања Раде Вељановски оцењује да се у друштву све променило.

"Приватизоване су фабрике, људи су остајали без посла, али новинари су речитији. Смејте се ви колико хоћете, можда ћете ви и добити оно што тражите, али о томе не одлучује радна група, него власт", каже Вељановски.

За Медијску заједницу, коју чини пет новинарских удружења, закон је у начелу добар. Замерају што су, како кажу, фаворизовани државни медији.

Представници РТС-а затражили су да се закон, на основу амстердамског протокола Савета Европе, допуни делом који подразумева стабилно, независно, пропорционално и транспарентно финансирање јавног сервиса.

Дебата о медијском закону трајаће још три дана, а потом се сели у Владу, па у парламент.