Култура тражи нову парадигму

Филолошки факултет Универзитета у Београду окупио је 140 научника из земље и света, на тему "Култура - у потрази за новом парадигмом". Кажу да је оваква конференција добра, потребна и важна како би се посматрали нови обрасци у култури, док надлежни најављују бољу сарадњу културе и образовања.

Култура превођења, култура комуницирања, књижевност као облик културног дијалога, нека су од питања која заокупљају пажњу савремене филологије. Прича о културној парадигми, заправо је прича о односу светске културне баштине и такозваних мањих култура, са нагласком на утицај мањих култура на стварање светске културне баштине.

"Постоје ствари које културе једне о другима не знају и не разумеју, па су дијалози и дискусије различитих култура и даље од виталне важности", каже Гаља Димент са Универзитета у Вашингтону.

"Унапред се радујем сарадњи и размени студената и изградњи јачих контаката", истиче Дејвид Дамрош са Харвард универзитета.

"Иако се чини да оно што радимо изгледа веома академски, стручно, по мени то је сјајно и има огроман значај за свет у којем живимо", сматра проф. Џанг Лонгси са Градског универзитета Хонгконга.

Ништа мање није битно питање како културе воде дијалог кроз књижевност и језик, каже проф. Тео Дан са Универзитет у Лувену у Белгији.

"Све више о књижевности размишљамо не из националне, веч из светске перспективе, што утиче на начин нашег мишљења, односа према књижевној прошлости", истиче проф. Ванг Нинг са Универзитета Цингхуа у Кини.

Неки кажу да се у доба глобализације култура значајно проширила. На другој страни, кинеска и неке друге азијске културе које су дуго биле на маргини имају сада јединствену шансу да комуницирају са пандамимасличним културама у свету. Због тога је потребна размена идеја, у чему ћу учестовати са другим научницима из Европе и САД-а.

У савременом свету, свака култура има свој удео у оквиру глобалне културе, подсећају професори и напомињу да је култура онаква какви смо и ми сами.