(Не) регулисана права заштитника пацијената

Предлогом Закона о заштити и унапређењу права пацијената јасно се прецизирају и одговорност и надлежности заштитника пацијената.

Димитрије Брашић који три деценије ради у Клиничком центру Србије истовремено је и заштитник права пацијената и саветник директора којем подноси извештај, што га доводи у дилему чије заправо он интересе штити.

"Увек смо у дилеми јер с једне стране имамо пацијента који захтева нешто што је немогуће а с друге стране морамо да заштитимо особље", каже Брашић.

Најчешћи повод за жалбе пацијената су термини заказивања и редови за операције. И поред тога Клинички центар Србије је у прошлој години имао само 52 жалбе иако је број усмених приговора био вишеструко већи.

Иако истраживања показују да је здравство у самом врху корупције, Клиничком центру Србије званично се тим поводом нико није жалио.

Уколико су незадовољни решењем које донесе заштитник пацијената грађани могу да се жале инспекцији Министарства здравља.

Доктор Иван Ристић, инспектор Министарства здравља, каже да су приговори грађана разнолики.

"Од жалби на нељубазност преко жалби на кршење права из области осигурања и заштите па све до жалби на квалитет рада и лекарску грешку," каже Ристић.

Иако су грађани упознати да своја права могу да потраже код заштитника пацијената статистика показује да се они чешће жале инспекцији Министрства здравља.

Од 2.300 жалби, колико је у прошлој години поднето инспекцији Министарства здравња, свака десета била је основ за подношење пријаве - 229 прекршајне и пет кривичних.

У нацрту Закона о заштити и унапређењу права пацијената предвиђено је да заштитиник буде измештен из здраствених установа па више неће имати дилему да ли пишући извештаје бране права пацијената или своје радно место.