Јединица за мождани удар на ВМА

На Војномедицинској академији ће уското свечано бити отворена јединица за мождани удар, а пацијенти већ могу да се лече у овом делу ВМА, рекао је начелник Клинике за неурологију Војномедицинске академије Ранко Раичевић.

"Отварање јединице за мождани удар на Одељењу за неурологију ће допринети не само у лечењу војних осигураника, већ свих осигураника који долазе на Војномедицинску академију", рекао је Раичевић гостујући у Дневнику РТС-а.

Он је најавио да ће центар на ВМА бити део шире мреже која ће допринети квалитетном лечењу можданог удара, како у Београду, тако и у Новом Саду или Врању.

"У опремању јединице за мождани удар ми нисмо ишли у куповину нових апарата, већ смо извршили прерасподелу постојеће апаратуре Клинике за анестезиологију и Клинике за интерну медицину. Техничку и логистичку подршку су имали од стране наше логистике. Тако да смо ми са минималним улагањем отворили јединицу, која већ ради иако још није било званичног отварања", рекао је Раичевић.

Према његовим речима, мождани удар може да се лечи, ако се пацијент који има симптоме јави у року од четири и по сата од појаве првих симптома, а да је терапију за лечење најбоље давати у јединицама за мождани удар.

Раичевић је рекао да јединица на Војномедицинској академији има карактеристике савремене јединице за мождани удар, тако да ВМА технички може да уђе у ранг напредних јединица за мождани удар, која може да ради напредне захтеве и операције.

Тренутне временске прилике, односно промене температуре, према његовим речима, лоше утичу пре свега на срчане болеснике, који су највише изложени ризику за добијање можданог удара, јер осцилације температуре утичу и на осцилације крвног притиска.

"За здраве је савет да воде здрав начин живота, а свакако за болесне да се увек узима терапија, а не само кад су овакве временске прилике. Статистика говори да је мождани удар нешто што се понавља код пацијената. Сваки пети пацијент поново доживи удар након годину дана, након две године сваки трећи, а након треће сваки други", упозорио је Раичевић.

Мождани удар се, како је објаснио, "померио улево" и иако и даље јесте болест здравих људи, почео је да погађа и млађе људе, пре свега због нездравог начина живота и нових фактора ризика.

"Нови фактори ризика су нажалост злоупотреба психоактивних супстанци, пре свега кокаина. Онда пре свега, начин живота младе генерације која је пре свега везана за компјутере, без кретања, нема неких здравих стилова живота то све води ка стварању поремећаја који воде ка можданом удару", закључио је Раичевић.