Представљен "Алгоритам антикорупције"

Пројекат "Алгоритам антикорупције", он-лајн мапа која грађанима омогућава да идентификују институције укључене у борбу против корупције и делове система у којима долази до застоја у сузбијању и кажњавању корупције, представљен је у Београду. Циљ пројекта је да укључи грађане у борбу против корупције.

Директор Центра за примењене европске студије и аутор алгоритма Срђан Ђуровић рекао је да је суштина програма да се дефинишу параметри ефикасности у сузбијању корупције у областима јавних набавки, финансирања политичких странака и сукоба интереса.

"Алгоритам је он-лајн мапа која полази од нормативног уређења тако да су на њој приказани правосудни систем, независна тела и извршна власт као три гране власти које се боре против корупције, при чему чланови независних тела морају уживати персоналну, финансијску и оперативну независност, што значи да извршна власт мора поштовати њихове одлуке и препоруке", казао је Ђуровић.

Он је додао да је досадашња пракса показала да је Тужилаштво одбацило сваку кривичну пријаву за корупцију коју је поднео Савет за борбу против корупције.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је рекао да "седам или осам година тапкамо у месту, у тој жестокој борби против корупције бележимо само неуспехе, па ако у неко догледно време нешто не променимо на боље то ће се претворити у егзистенцијално питање у дословном смислу те речи", и истакао да он годинама у Србији покушава да афирмише модерно схватање борбе против корупције.

"То је покренуо Данијел Кауфман, светски познат борац против корупције и саветник Светске банке, који инсистира да је дизање транспарентности у располагању јавним новцем најефикасније средство у борби против корупције, уз дужно поштовање и према репресивним мерама", рекао је он.

Шабић је нагласио да није добро што институција Повереника заузима видно место на самом алгоритму, јер то показује да систем борбе против корупције у Србији не функционише на ефикасан начин.

Истакао је да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, којим је установљена институција Повереника, проглашен најбољим законом на свету у релевантној области, али да изостаје практична примена законских одредби, попут кажњавања институција које не доставе у законском року тражене информације.

"Сваки грађанин може да затражи антикорупцијске информације и да ихпо закону добије у року од 15 дана, али саме институције, уместо да пруже податке, ћуте због чега грађани шаљу жалбе Поверенику", рекао је Шабић.

"Држава је претворена у простор деловања политичких странака па смо тако имали ситуацију у којој административни одбор Скупштине Србије шаље жалбу Поверенику, јер није могао да добије податке о платама директора Јавних предузећа.

Неспремност тих предузећа да сарађују са јавношћу по питању информација од јавног значаја је индикативна за постојање корупције", истакао је он.

Додао је да је у досадашној пракси, од неколико хиљада пријава, кажњено само неколико десетина прекршилаца законских одредби.

Повећава се број пријава грађана

Члан Одбора Агенције за борбу против корупције Златко Минић рекао је да је оснивање тог независног тела било неопходно због претходног стања у коме је, између осталог, контролу финансирања странака и изборних кампања вршила Републичка изборна комисија и скупштински одбор за финансије у чији редовима су били чланови политичких партија.

"Координација рада антикорупцијских тела и органа је само једна од 21 надлежности Агенције, чији рад битно олакшавају сами грађани представкама и указивањем на кршење прописа", рекао је Минић и додао да снага грађана у Србији још није препозната, али да је добро да се број пријава од стране грађана стално повећава.

Пројекат "Алгоритам антикорупције" спроводи Центар за примењене европске студије уз финансијску подршку Фонда за отворено друштво.