Годишњица смрти Слободана Милошевића

Поводом годишњице смрти бившег председника Србије и Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића, венце и цвеће на његов гроб у дворишту породичне куће у Пожаревцу, положиле су делегације СПС-а из Браничевског округа, Пожаревца и других градова Србије.

Рано јутрос, пошту некадашњем председнику СРЈ одао је и Александар Вулин, директор Канцеларије за Косово и Метохију. 

Вулин је рекао да је Милошевић својим животом доказао да његова смрт није била узалудна, а смрћу да његов живот није био без смисла.

Лидер Покрета социјалиста је, након што је положио цвеће на гроб Милошевића, рекао да је толико година прошло "од убиства Слободана Милошевића и од како нема ни трага правди и истини о свему што се догадјало у Трибуналу у Хагу". 

"Седам година касније можда смо богатији само за једно сазнање да смо и тада били у праву када смо говорили да Трибунал није ни суд, да је место које је створено да би оправдало све бомбе, насиље и злочине који су се дешавали над Србима током ратова на простору бивше Југославије и током НАТО агресије" рекао је Вулин.

Цвеће су положиле и делегације Српске радикалне странке и Удружења "Слобода".

Делегацију радикала предводили су потпредседници странке Вјерица Радета и Зоран Красић. Радикали су оценили да је Милошевић "убијен" у Хашком трибуналу где му је суђено за злочине на простору бивше Југославије. 

Тело Слободана Милошевића из Хага у Београд допремљено је 15. марта 2006. године, а наредног дана ковчег је био изложен у Музеју "25. мај" на Дедињу. Хиљаде људи прошло је поред ковчега. Истог дана више десетина хиљада присталица бившег председника Србије и СРЈ окупило се испред здања Скупштине у центру Београда, где је био органинзован испраћај.

Милошевић је сахрањен у дворишту породичне куће супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу, пошто власти нису дозволиле да се сахрани у Београду уз државне почасти. Сахрана је обављена без верског обреда.

Сахрани су присуствовали највиши функционери СПС-а, изузев потоњег председника социјалиста Ивице Дачића, као и тадашњи заменик председника СРС-а Томислав Николић, председник руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов, посланик Думе Сергеј Бабурин и генерал Леонид Ивашов, као и бивши амерички државни тужилац Ремзи Кларк.

Чланови породице Милошевић нису били присутни јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбедност. Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003. године, а син Марко је отишао одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. године признао пораз на изборима за председника СР Југославије.

Говор на Газиместану

Слободан Милошевић је од 1989. године, када је после чувеног говора на Газиместану започео његов вртоглави успон на политичкој сцени Србије, успео да пређе пут од обожавања до оспоравања и свргавања после спорних избора, на уличним протестима.

Рођен је 20. августа 1941. године у Пожаревцу, где је завршио гимназију и матурирао 1960. године. Дипломирао је на Правном факултету у Београду четири године касније.

На првим вишестраначким изборима у Србији после Другог светског рата, децембра 1990. године, изабран је за председника Србије. Исте године изабран је за првог председника СПС-а, на чијем челу је био до смрти.

Камен-међаш Милошевићеве каријере, од којег је почела његова више од деценије дуга владавина, био је говор 28. јуна 1989. године на Газиместану, на прослави 600 година Косовске битке којој је присуствовало око милион људи.

Убрзо потом уследио је распад СФРЈ, рат у Словенији, па два разорна у Хрватској и БиХ, и на крају сукоб на Косову и бомбардовање СР Југославије.

Милошевић је био председник Србије у два мандата, а потом председник СР Југославије. Његова десетогодишња владавина завршена је 2000. победом кандидата удружене Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ.

После победе ДОС-а 24. септембра 2000. година, не желећи да призна пораз, СПС и њен лидер изазвали су постизборну кризу, која је окончана 5. октобра после масовних демонстрација грађана широм Србије.

Хапшење Милошевића

Непуних шест месеци пошто је окончана његова владавина, Милошевић је ухапшен 1. априла 2001. године због злоупотребе службеног положаја. Због злочина током сукоба на Косову, Хашки трибунал је против њега подигао оптужницу 27. маја 1999. године.

Оптужница због злочина у Хрватској подигнута је 9. октобра 2001. године, а 23. новембра исте године и због злочина над Муслиманима и Хрватима у Босни и Херцеговини.

На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Хашком трибуналу изручен 28. јуна 2001. године, тачно 12 година после говора на Газиместану.

Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. године. Хашки процес против Милошевића, прекидан више пута због његовог лошег здравственог стања, трајао је четири године, а окончан је његовом смрћу у 64. години.