Дуготрајна процедура магнет за азиланте

Дуготрајне процедуре за решавање захтева за азил у појединим земаљама ЕУ, уз пратећу социјалну помоћ, делују као магнет за азиланте са Западног Балкана чији број из године у годину расте, иако њихови захтеви у највећем броју случајева бивају одбијени као неосновани.

На нивоу ЕУ, број азиланата из земаља Западног Балкана расте од 2009. године, али су они концентрисани у неколико земаља - две трећине свих захетва током 2012. поднето је у Немачкој, Шведској и Белгији, у којима процедура, заједно с роковима за жалбу, може потрајати и више месеци.

Према подацима из неколико европских земаља у којима је прошле године било највише азиланата из Србије, проценат позитивно решених захтева за азил износио је између нула и три одсто. На нивоу ЕУ, у трећем кварталу 2012. године, према подацима Еуростата, готово сви захтеви из Србије су одбијени.

Србија је, не рачунајући Косово, у трећем кварталу 2012. са 5.370 поднетих захтева била четврта на листи земаља по броју грађана који су затражили азил у некој од земаља ЕУ. У том периоду у ЕУ азил је затражио и готово једнак број грађана Македоније, 5.315, и још 2.500 са Косова и Метохије.

Најчешће одредиште азиланата из Србије 2012. била је Немачка, у којој су држављани Србије и појединачно најбронија групација међу азилантима.

Краћа процедура смањује број азиланата

У последњем кварталу 2012, међутим, у Немачкој је драстично смањен прилив азиланата са Западног Балкана. Између осталог, захтевима држављана Србије и Македоније давана је предност у процедури која је скраћена на само десетак дана, чиме су драстично смањена и социјална давања.

Након примене нових мера, број грађана Србије који су у Немачкој тражили азил пао је са 2.673 у октобру, на 1.306 у новембру, и свега 302 у децембру.

Број захтева за азил драстично је порастао и у Данској, Аустрији и Швајцарској и Шведској.

Ипак, скраћењем поцедуре решавања молби за азил из земаља Западног Балкана, у које спада и Србија, такви захтеви се сматрају "очигледно неоснованим" и решавају се "веома брзо".

Након што је и у Швајцарској процедура за решавање захтева скраћена на 48 сати, број азиланата је, међутим, значајно смањен.

Према подацима Федералног уреда за миграције, у августу је на пример азил у Швајцарској затражило 410 грађана Западног Балкана, у септембру 335, у октобру 105, а у новембру 95.

У анализи Европске иницијативе за стабилност из јануара 2013. наводи се да је број азиланата са Западног Балкана у земљама ЕУ у порасту од како су грађанима тих земаља укинуте визе за путовања у ЕУ, али се у исто време повећање броја азиланата са Западног Балкана доводи у директну везу са дужином процедуре по којој се захтеви за азил решавају.

Закључује се да је у највећем броју случајева реч о људима који покушавају да искористе социјалну помоћ и друге бенефиције које им у складу са прописима земље у коју су дошли следују док чекају да њихов захтев буде решен, док је занемарљив број оних који имају основане разлоге да затраже азил.

Стога, по мишљену аутора анализе, суспензија безвизног режима за земље Западног Балкана не би била право решење за проблем азиланата, већ "драконска и контрапродуктивна мера која би угрозила кредибилитет визне политике ЕУ".

Могуће решење аутори виде у комбинацији мера на националном нивоу и на нивоу ЕУ. Чланице ЕУ требало би да промене прописе и скрате процедуре за решавање захтева за азил из земаља Западног Балкана, док би ЕУ све земље Западног Балкана обухваћене визном либерализацијом требало да прогласи за "безбедне земље".