Прекинут поступак рехабилитације Драже

Поступак за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба-Драже Михаиловића прекинут је пред Вишим судом у Београду до правноснажности пресуде о тачном датуму његове смрти.

Први Основни суд у Београду донео је одлуку, према којој је Михаиловић стрељан 31. јула 1946. године на коју су предлагачи рехабилитације поднели жалбу, јер тврде да је Михаиловић убијен 17. јула 1946.

Председавајући судског већа Александар Ивановић рекао је да се поступак рехабилитације прекида до правоснажности поступка којим би се утврдио тачан датум Михаиловићеве смрти који је значајан за процес рехабилитације.

"Прошло је скоро годину дана од почетка процеса, а даље вођење поступка без датума би било нецелисходно", рекао је Ивановић и додао да ће поступак рехабилитације бити настављен даљим саслушањем историчара Бранка Латаса, након утврђивања датума Михаиловићеве смрти.

Пуномоћник предлагача за рехабилитацију Михаиловића Зоран Живановић рекао је да сви извори говоре да је Михаиловић стрељан 17. јула 1946. године, односно два дана по изрицању пресуде, што значи да није имао право на жалбу и да му пресуда није ни уручена.

Живановић је новинарима испред зграде Вишег суда рекао да је померање тачног датума Михаиловићеве смрти покушај да се представи да је генерал имао фер и поштено суђење.

Живановић је додао да ће тражити да се поступак утврђивања тачног датума Михаиловићеве смрти што пре нађе пред надлежним судом као и да неће имати нове предлоге у вези са саслушањем нових сведока у процесу за рехабилитацију.

Одлука о рехабилитацији биће донета у писаној форми, неће се јавно објављивати, већ ће њен писани отправак бити достављен странкама у поступку, после чега ће и јавност моћи да се упозна са одлуком суда о рехабилитацији Михаиловића.

Латас: Немци нису покушали да ухвате Дражу

Пред Вишим судом у Београду у поступку за рехабилитацију данас је наставио сведочење историчар Бранко Латас, али је саслушање прекинуто, а предлагачи рехабилитације треба до следећег рочишта да се упознају са књигом Сарадња четника Драже Михаиловића са окупаторима и усташама (од 1941. до 1945) чији је Латас приређивач и чију је грађу користио за сведочење.

Латас, кога је као сведока предложио СУБНОР, навео је током саслушања да је као грађу за књигу користио архиву која је микрофилмована и која се налазила у Војноисторијском институту у Београду, а која се сада вероватно налази у Војном архиву у Жаркову.

Латас је током сведочења навео да су Немци знали где се Михаиловић налази, али да никада нису покушали да га ухвате док су Јосипа Броза Тита покушали да ухвате 25. маја 1944. у операцији "Десант на Дрвар".

Током сведочења, Латас је рекао и да је Михаиловић као командант четничког покрета 30. новембра 1941. дао инструкцију за легализацију четника у недићевски режим, а да је Павлу Ђуришићу 20. децембра 1941. године издао директиве за стварање етнички чисте Србије.

Он је истакао и да је Ђуришић 13. фебруара 1943. године обавестио Михаиловића да је у три санџака среза "убијен сав муслимански живаљ и да су спаљене њихове куће".

Испред зграде Вишег суда уочи почетка наставка поступка за рехабилитацију Михаиловића, окупило се неколико десетина присталица и противника тог процеса, а они су се разишли без инцидената.

Први основни суд у Београду прогласио је прошле године Михаиловића мртвим, после готово 60 година, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године.

Међутим, подносиоци захтева за рехабилитацију и утврђивање смрти нису задовољни том одлуком, јер доводи у сумњу чињеницу да је стрељан 17. јула 1946. године и изјавили су жалбу.

Решење о смрти непоходно

Судско решење о проглашењу Михаиловића мртвим је неопходно, јер без доказа о смрти Виши суд у Београду не може да одлучи о захтеву за рехабилитацију Михаиловића, јер не постоји ниједан званичан доказ о његовој смрти, односно званичних података о томе где је и кад је погубљен и сахрањен.

Поништење пресуде од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Државна комисија је раније утврдила да је Михајловић два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. годинеи стрељан као државни непријатељ број један на Ади Циганлији, али је суд као датум његове смрти одредио 31. јул 1946. године.

Српски либерални савет изјавио је жалбу на решење Првог основног суда у Београду, којим је 31. јул 1946. одређен као датум смрти Драгољуба Драже Михаиловића, јер сматра да то нема никакве везе с даном смрти и да даје простор за разне манипулације око процеса рехабилитације генерала који је у току.

Адвокат Зоран Живановић је као пуномоћник СЛС-а у жалби предложио да првостепени суд преиначи решење, тако што ће утврдити као датум смрти 17. јул 1946. године, подсећајући да је из доказа утврђено да је Михаиловић тада стрељан.

Он наводи и да предлагачи нису поднели предлог за проглашење несталог лица за умрло, већ предлог за утврђивање смрти, јер "Михаиловић није нестао, већ је стрељан по судској пресуди".