У Београд на конгрес

Конгреси, самити и конференције могу да буду веома исплативи за градове домаћине, јер учесници на тим скуповима у просеку троше три до пет пута више новца од обичних туриста. То најбоље знају представници власти у Београду, који је доспео на листу 50 светских градова који су међу најбољим местима за конгресни туризам.

"Због новца који се обрће, он је крем дала крем у туризму", сликовито објашњава Дејан Веселинов, директор Туристичке организације Београда.

О томе можда најбоље говори податак да је прошле године за време конгреса кардиолога, само за смештај у хотелима потрошено око 1,7 милиона евра.

Главни мотив конгресних путовања није одмор, већ рад. Иако конгресни туристи нису доколичари, они не проводе баш 24 сата у конференцијским салама. А када из ње изађу, опуштенији су у трошењу новца, јер им је већина трошкова унапред покривена.

Никола Андрић, директор Међународног сајма туризма, каже да на одлуку где ће се неки конгрес одржати утичу и забава и ноћни живот, а Београд је ту у предности у односу на регион. Занимљиво је да је главни град Србије на листи и испред неких већих европских градова.

Према речима Николе Андрића, један од разлога јесте и тај што се конгресни туристи презасите неким градовима, па организатори проналазе нове дестинације.

Предност главног града Србије је што се до хотела и конгресних дворана стиже 20 минута по слетању на аеродром. А и хотели су јефтинији него у другим европским градовима.

Кад је реч о хотелима, први човек Туристичке оргнизације Београда каже да можемо да будемо задовољни.

"У последњих 10 година, Београд је добио више од 20 хотела. Много је хотела који су пословног карактера, са четири или пет звездица, налазе се на Новом Београду или у центру града и добро су повезани са Центром 'Сава' који је још увек највећи капацитет у нашем региону", сматра Дејан Веселинов.

Због количине новца који се обрће, битке за организацују међународних конгреса су веома озбиљне. Дешава се да трају и више година.

Директор Међународног сајма туризма Никола Андрић каже да се конгреси заказују три до пет година унапред. „Ако бисмо данас покушали да добијемо светски конгрес кардиолога, могли бисмо да причамо тек о 2019. или 2018. години", наводи Андрић.

То што Београд поново постаје центар конгресног туризма за стручњаке и није тако велико изненађење. Они радије говоре о повратку главног града Србије на конгресну мапу Европе и света, тамо где је и био до деведесетих година.