Брига за матерњи језик

Генерална скупштина УНЕСКО-а пре 14 година, прогласила је Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.

Филолози опомињу да је брига о матерњем језику и матерњој култури свакодневна потреба одговорне и озбиљне нације и сваког озбиљног друштва.

Достојанство јавне речи доноси и бригу о језику, а језик се чува свешћу и потребом да га имамо, а не борбом против туђица, кажу филолози.

Како је савременој комуникацији својствено прожимање језика, језик може да прима стране утицаје, али је битно да се сачува своју синтаксу и морфологију.

Шеф Катедре за српски језик са Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић каже да се језик најбоље негује у школском систему и у медијима, а у Србији и у школама и у медијима постоји криза језика. 

"Има медија који то раде одговорно, а има медија који су то подредили комерцијалним ефектима. То није никаква тајна, може се одговорно рећи, то се може пребројати, да РТС има лекторску службу која је бројно равна свим другим телевизијама које има Србија", каже Брборић.

Брига о очувању матерњег језика брига је многих земаља, јер ће од садашњих 6.000 језика до краја века остати двоструко мање.

"Мени се чини да се наша држава из ових или оних разлога више односи према језику мањина него према свом најосновнијем језику, српском језику. Српски језик се растаче споља, стварањем нових језика, који политички можда јесу други језици, али лингвистички то су српски језици.

Ни изнутра се не ради довољно, од речника, од граматика, па можда можемо рећи и о настави књижевности", каже професор Александар Јовановић са Учитељског факултета Универзитета у Београду.

На Филолошком факултету се, осим српског језика и књижевности, изучавају још 33 страна језика и школује 12.500 студената.

Болоњским језиком речено, у три модула – језик, књижевност, култура, упаковано је све оно што је филологија.

Осим у земљи, језик треба чувати и у дијаспори. Исто тако треба очувати и отварати нове лекторате у иностранству. Зато је факултет покренуо и мастер програм под називом Културе у дијалогу.