Где су индустријски радници

У Србији је свуда мањак само су људи вишак. Србија је према подацима Самосталних синдиката у последњој деценији изгубила 350 хиљада индустријских радника, а за свако ново радно место конкурише и по неколико десетина незапослених.

У земљи где је деценијма највећа стопа инфлације и незапослености где су највеће марже, а намање зараде поставља се питање где је граница потрошње.

Радници који су изгубили посао разочарани су јер немају никакве приходе, као ни оверене здравствене књижице.

"Може да се жање док систем има уграђен дефицит. Он је тако конструсисан да троши више него што производи, има уграђену пантљичару и може да се одржава док постоји спољни трансфер средстава који код нас постоји или с времена на време огромна прерасподела стеченог богатства која се дешавала и 45. и 60. и сада се опет дешва", навео је професор економије Миодраг Зец.

Поставља се питање да ли су Срби лењи или из темеља мора да се мења економски образовни или ментални систем.

Заменик председника Самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић каже да податак да наши људи неће да раде и да избегавају посао не стоји, јер подаци показују да само за једно радно место поготово у овим производним делатностима конкурише око шест радника.

"Имали смо пример у једној скробари да је за посао у приватном предузећу које је требало да запосли 150 радника за посао се пријавило око 3.000 незапослених", навео је Михајловић.

Променили смо социјалистички систем који је за симбол имао срп и чекић што је симболизовало раднике и сељаке. Изгледа да ти симболи важе и за капиталистички систем где срп остаје симбол жетве, а чекић је како многи кажу у шали, да опомене да не дирате оне који прикупљају летину.