И факултети на испиту

Дозволу за рад високошколске установе добијају на пет година. Двадесетчетири факултета и два универзитета који су се први пут акредитовали 2008. године, поново подносе захтева за петогодишњи рад. Тиме отпочиње нови петогодишњи циклус акредитације.

До сада је документа предало 11 факултета и један универзитет, са 184 студијска програма. Све те установе су прошле године ушле у поступак спољашње провере квалитета, и морале су да доставе извештај о самовредновању.

Декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да се четири месеца ради, сваки дан, 15-20 сати дневно.

"И сад смо одговорили на све те стандарде. Уз одговоре иду прилози. Цео материјал је око две и по хиљаде страна. И то је тај елеборат о самоевалуацији после кога иде акредитација", каже Ковачевић.

Како се наука мења, сви програми су унапређени, а постоје и потпуно нови студијски програми на основним, мастер и докторским студијама.

"Остајемо на ова три циклуса. Ми рецимо у сарадњи са Војском Србије у оквиру Војне академије на Бањици и војног система образовања имамо специјалистичке студије одређене струке за потребе војних кадрова у војној индустрији", каже Милорад Милованчевић,
декан Машинског факултета.

Цене акредитације биле су изузетно високе, слажу се и представници Министарства, Комисије и факултета. Универзитет у Београду дозволу за рад платио је два, а Универзитет у Новом Саду милион евра.

Вера Вујчић Ковачевић, председница Комисије за акредитацију каже да предстоји смањење цене. Комисија је дала све податке којима је располагала, које говоре томе у прилог, у Министарству се све то сагледава и на крају ће Национални савет у скалду са законом предложити смањење цене на шта треба да да сагласност Влада.

Установе које су платиле вишу цену, имаће бонус за наредну акредитацију. Факултети који су се акредитовали у првој половини 2008. године, одлуку Комисије ће добити до уписног рока, а остали до краја године.