Како смањити корупцију у полицији

Политизација, неспремност полицајаца да пријаве случајеве корупције у својим редовима и реализација поверљивих набавки представљају главне ризике корупције у српској полицији, рекао је Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Приликом представљања студије о корупцији у полицији рекао да су у свим досадашњим истраживањима идентификовани исти ризици корупције.

"Главни ризик корупције је политизација, односно настојање политичких странака да контролишу процес селекције кадрова за рад у МУП-у. Полицијске управе у Нишу и Новом Саду већ три године немају начелнике због утицаја партија на избор кључних позиција у полицији", рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, велики проблем представљају и реализације поверљивих набавки за Безбедносно-информативну агенцију и Министарство унутрашњих послова.

"Не постоји надзор и контрола над тим набавкама. Оне се често врше на основу слободне процене руководилаца у кабинету министра, при чему сврсисходност тих набавки може да се доведе у питање", изјавио је Ђорђевић.

Представљајући резултате студије по којима више од 75 одсто полицајаца није спремно да пријави случајеве корупције у сопственим редовима, Ђорђевић је нагласио потребу изградње ефикасне унутрашње контроле у полицији и система заштите узбуњивача на националном нивоу.

Истраживач Београдског центра за безбедносну политику Јан Литавски истакао је да се корупција у полицијским редовима мора посматрати кроз шири друштвени контекст у коме полиција делује.

"Главни узроци појаве корупције у полицији су злоупотреба службених овлашћења и стицање добити, првенствено материјалне за појединца. Корупција подрива мисију полиције и доводи до недовољно квалитетног извршавања оперативних послова, што за последицу има урушавање њеног кредибилитета код грађана", рекао је Литавски.

Као најчешће облике корупције у полицији, он је навео давање мита саобраћајним полицајцима за избегавање казни за саобраћајне прекршаје и давање мита за брже издавање личних докумената.

"Транспарентност рада полиције и развијање активног грађанског друштва као ефикасног инструмента контроле рада МУП-а имају кључни значај у борби против корупције. Томе треба додати и успостављање институционалних веза између МУП-а и саветодавних тела попут Агенције за борбу против корупције", рекао је Литавски.

Збирку предлога практичне политике за реформу полиције у Србији приредио је Београдски центар за безбедносну полтику у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији.