Времеплов (21. децембар 2012)

1375 - Године 1375. преминуо je Ђовани Бокачо, један од најзначајнијих писаца хуманизма. Рођен је као ванбрачно дете имућног трговца Бокачина ди Келина. Младост је провео у Напуљу, где се школовао и започео свој књижевни развој. Када се појавила црна куга 1348. године, Бокачо се налазио у Фиренци. Од куге су умрли његов отац и маћеха и тада је Бокачо остао на челу родитељског дома. После 1348. године, књижевна слава и друштвени положај почели су да му доносе различита признања од фирентинске Комуне. Писац се током следеће деценије бавио разним званичним, дипломатским пословима. Веома велики утицај на Бокачов духовни развој и књижевни рад имао је Петрарка, са којим се Бокачо упознао 1350. године у Фиренци, и са којим је остао пријатељ до краја живота. Пропаст завере у децембру 1360. године, у коју су биле умешане личности веома блиске Бокачу изменила је политичке односе унутар фирентинске Комуне. У том периоду Бокачо је удаљен од јавних обавеза. Разочаран преварама и интригама у градском политичком животу писац се повукао у Черталдо, где је учио и медитирао. У новој фази политичке напетости, Бокачо је добио нова јавна задужења. Од велике важности била је његова посланичка мисија, од августа до новембра 1365. године, која је папи Урбану V донела подршку Фиренце за повратак папског двора у Рим. У пролеће 1371. године вратио се у Черталдо са свог последњег путовања у Напуљ, и ту је живео у оскудици, болестан, међу својим књигама. Године 1373. фирентинска Комуна га је позвала да у цркви Сан Стефано ди Бадија јавно чита и тумачи Дантеову Комедију. Умро је у Черталу 21. децембра 1375. године. Његова најпознатија дела су Дијанин лов, Филострато, Филоколо, Тесеида, Аметова прича о нимфама, Љубавна визија, Елегија госпође Фијамете, Фијезоланска прича о нимфама, Декамерон, Корбачо, Риме...

1917 - Рођен Хајнрих Теодор Бел, немачки књижевник, нобеловац (Келн, 21. 12. 1917 - Мертен, 16. 07. 1985)

Најпознатији и најпревођенији немачки писац, Бел је био горки хроничар ратног времена и сведок - критичар свих ратних превирања у Немачкој. Као војник Вермахта од 1939. године, био је на многим фронтовима, али је истовремено и жестоко критиковао нацистичко безумље. Ортодоксни католик, Бел је 1979. године иступио из цркве, одбијајући свако црквено душебрижје иза кога се крије или само назире спутавање слободне људске мисли. Поред многих сатиричних дела написао је још: Воз је стигао на време, Где си био, Адаме, Билијар у пола десет, Мишљење једног кловна, Групни портрет с дамом, Изгубљена част Катарине Блум...  Међународни реноме Хајнриха Бела потврђен је његовим избором за председника међународног удружења ПЕН-клубова. Био је први немачки писац после Томаса Мана који је добио Нобелову награду. У саопштењу Шведске академије каже се да је Белу награда додељена за "стваралаштво у којем даје широку перспективу свог времена и уједно показује мајсторство у карактеризацији, чиме је дао допринос препороду немачке књижевности". Белово дело значи "поново рађање из ништавила једне културе, која је, готово опустела и угашена, доживела нов преврат и нову зрелост".

1639 - Рођен Жан Расин, француски књижевник  (Ла Ферте-Милон, 21. 12. 1639 - Париз, 21. 04. 1699)

1821 - Рођен Густав Флобер, француски књижевник (Руан, 21. 12. 1821 - Кроазет, 08. 05. 1880)

1879 - Рођен Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, совјетски политичар и државник, генерални секретар КПСС и председник СССР  (Гори, 21. 12. 1879 - Москва, 05. 03. 1953)

1881 - Усвојена правила Српског новинарског друштва

1892 - Рођена Ребека Вест (Сесили Изабел Ферфилд), енглеска књижевница и новинар (Лондон, 21. 12. 1892 - Лондон, 15. 03. 1983)

1913 - Појавила се прва укрштеница - новинар Артур Вин објавио укрштеницу у божићном броју листа "Nеw Yоrк Wоrld"

1918 - Рођен Курт Валдхајм, аустријски политичар и државник, председник  Аустрије, генерални секретар Организације Уједињених нација (Сент Андра-Вордерн, 21. 12. 1918 - Беч, 14. 06. 2007)

1933 - Умро Кнуд Јохан Виктор Расмусен, дански поларни истраживач (Јакобсхавн, 07. 06. 1879 - Данска, 21. 12. 1933)

1937 - Рођена Џејн Фонда, америчка филмска глумица, добитница "Оскар"- а  (Њујорк, 21. 12. 1937)

1937 - Премијера првог дугометражног цртаног филма -"Снежана и седам патуљака" Волта Дизнија

1940 - Умро Френсис Фицџералд, амерички књижевник (Сен Пол, 24. 09. 1896 - Холивуд, 21. 12. 1940)

1940 - Рођен Френк Запа (Френсис Винсент Запа), амерички композитор  (Балтимор, 21. 12. 1940 - Лос Анђелес, 06. 12. 1993)

1945 - Умро Џорџ  Смит Патон, амерички генерал, командант савезничких трупа у Другом светском рату (Сан Габријел,11. 11. 1885 - Хајделберг, 21. 12. 1945)

1953 - Рођен Светислав Басара, књижевник и дипломата (Бајина Башта, 21. 12. 1953)

1967 - Рођен Михаил Сакашвили, грузијски председник (Тбилиси, 21. 12. 1967)

1988 - Авионска несрећа "боинг-а 747" америчке авиокомпаније "Пан  Ам" изнад шкотског места Локерби (погинуло свих 259 путника и  чланова посаде  као и 11 особа на земљи)

1992 - Умро Натан Милштајн, руски виолиниста  (Одеса, 31. 12. 1904 - Њујорк, 21. 12. 1992)

1996 - Умро Карл Саган, амерички књижевник, астроном и оснивач егзобиологије (Њујорк, 09. 11. 1934 - Сијетл, 21. 12. 1996)

2000 - Умро Арон Новик, амерички хемичар, један од твораца атомске бомбе (          -21.12.2000)

2004 - Умро Јожа Влаховић, хрватски новинар, покретач и први главни  уредник загребачког  недељника Данас (Загреб, 04. 01. 1930 - Загреб, 21. 12. 2004)

2006 - Умро Слободан Јованчевић Цока, организатор  Другог програма Радио Београда (Бијело Поље, 07. 02. 1944 - Београд, 21. 12. 2006)

2007 - Умро Милош Почуча, командант 6. Личке пролетерске дивизије, носилац Споменице 1941.  (Госпић, 21. 12. 2007)

2009 - Умро Христос Ламбракис, грчки новинар и публициста, медијски магнат (Атина, 24. 02. 1934 - Атина, 21. 12. 2009)                                                                                           

2009 - Умро др Боривоје Пејкић, професор Пољопривредног факултета у Земуну (1922 - Београд, 21. 12. 2009)

2010 - Умро Вићенцо Енцо Беарцот, италијански фудбалски тренер
(Aјело дел Фриули, 26. 09. 1927 - Милано, 21. 12. 2010)

2011 - Умрла Марина Чутурило Хелман, архитекта и позоришни сценограф, професор Академије за музику и позориште у Хамбургу
(Брус, 1956 - Дортмунд, 21.12. 2011)