Процедуре стварају простор за корупцију

Процедуре за издавање уџбеника и одобравање инвалидских пензија отварају велики простор за корупцију. Државни органи морају да спроводе препоруке независних тела, поручили су заштитник грађана Саша Јанковић и заменик председника Одбора Агенције за борбу против корупције Златко Минић.

"Борба против корупције није само хапшење, јер би у том случају затвори били препуни и не би се чинило ништа да се корупција понови. Прихватање препорука за спречавање корупције омогућило би да убудуће буде мање репресије и да се живи квалитетније", рекао је Минић на конференцији за новинаре у Агенцији.

Минић је истакао да Агенција очекује реаговање министарстава и надлежних скупштинских одбора, као и да државни органи спроводе препоруке независних тела. То би значајно допринело решавању системских проблема, рекао Минић.

Заменик председника Одбора Агенције подсетио је да није познат епилог најава са почетка године да ће бити преиспитане доделе 7.000 инвалидских пензија. Хапшења осумњичених су последица неуређених процедура, а Агенција инсистира на установљавању механизма који би спречили злоупотребе, рекао Минић.

Јанковић је рекао да му је у протекле две године стигло 400 појединачних притужби грађана на рад Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) и на процедуру за одобравање инвалидских пензија, које откривају системске недостатке.

"Поступци трају неоправдано дуго, матичне евиденције су неажурне, па Фонд на грађане преваљује обавезу да доставе податке, а сопствене пропусте у обрачуну пензија Фонд исправља тако што обавезује грађане на повраћај преплаћених износа, па грађани добијају решења да врате 500.000 динара или пет милиона динара, иако то нису сами скривили, него Фонд", рекао је Јанковић.

Јанковић је истакао да су службеници ПИО фонда често некоректни, нељубазни и нису услужни у комуникацији са грађанима. Посебно су били некоректни према грађанима који су се обратили омбудсману, што је у другим земљама санкционисано губитком посла, каже Јанковић.

"Другостепене лекарске комисије утврђују на другачији начин степен инвалидитета од првостепене, а грађани не добију образложење. Догађа се и да се у случајевима у којима апсолутно не постоји могућност оздрављења изнова и изнова тражи доказивање да којим случајем одсечена рука није поново израсла, што је посебно некоректно према особама са инвалидитетом", рекао је Јанковић.

Заштитник грађана је истакао да су прописи о одобравању и издавању уџбеника испод минималне прихватљивости и да морају бити унапређени.

Као пример, Јанковић је навео одбијени уџбеник историје, аутора Предрага Симића, бившег амбасадора Србије у Француској.

"Директору Завода за унапређење образовања и васпитања, иначе математичару (Шћепану Ушћумлићу), није се допало позитивно мишљење радне групе о том уџбенику, па је формирао нову, која је такође дала позитивно мишљење, а онда и трећу која је дала негативно мишљење и на крају министар просвете није дао сагласност за тај уџбеник. Завод је у том случају поступао самовољно и није поступао у року", рекао је Јанковић.

Анализа Агенције за борбу против корупције показала је да не постоји контрола издавача уџбеника и да законом није регулисано финансирање из републичког буџета набавке уџбеника који се бесплатно деле ђацима.

Закон о уџбеницима и другим наставним средствима омогућава институцијама које учествују у поступку одобравања уџбеника прекорачење законских рокова без икаквих последица.