Србија све старија

Последњи попис становништва показао је да је становништво Србије две године старије него пре једне деценије, да има више жена него мушкараца, а 2011. године у 1.500 насеља није се родило ниједно дете, речено је на конференцији за новинаре Републичког завода за статистику.

Помоћница директора Републичког завода за статистику Снежана Лакчевић је подсетила да је попис обављен од 1. до 15. октобра прошле године, наводећи да је у том тренутку било 51,3 одсто жена, да је највише грађана имало 58 година, а да је 167 лица било старије од 99 година.

У односу на 2002. годину, када је обављен претходни попис, дошло је до пада укупног броја становника за 4,15 одсто, што је првенствено последица негативног природног прираштаја и одласка у иностранство.

Најмлађи су (у просеку) становници у општинама Тутин (32,1 година), Нови Пазар (33,5) и Сјеница (37), док су најстарији становници у Црној Трави и њихова просечан старост износи 53,7 година, Гаџином Хану 52,5 и Сврљигу 50,6 година.

Лакчевићева је указала да је просечна старост у градовима 41,3 године, а у осталим насељима 43,6 година.

Просечна старост од 1991. до 2011. године повећана је за пет година", рекла је она и додала да је од пет региона у Србији најмлађи Регион јужне и источне Србије, када је реч о деци до 15 година, којих је у укупном становништву 13,85 одсто.

У Београдском региону деца до 15 година чине 14,02 одсто укупног становништва, у Војводини 14,36, а у Шумадији и западној Србији 14,69 одсто.

Најстаријих становника, изнад 65 година највише је у региону јужне и источне Србије – 19,37 одсто, а најмање у београдском – 16,38 одсто.

Када је реч о Републици, од 7.186.862 становника просечна старост је 42 године, малолетних до 15 година има 14,27 одсто, радно способних од 15 година до 64 године 68,34 одсто, а оних са више од 65 година 17,4 одсто.

Највећи проценат пада броја становника забележен је у Црној Трави и износи 35,5 одсто. У 10 насеља живи искључиво мушко становништво, док су два насеља женска.

Просечна густина насељености на квадратном километру је 93 становника, док у Црној Трави пет становника живи на квадратном километру.

Највећа густина насељености је у долинама река Саве, Дунава, Ибра, Западне, Јужне и Велике Мораве, а када је реч о Војводини тамо има 460 насеља, и она су у просеку већа него она у централној Србији.

Свако пето насеље испод 100 становника 

Око 1.000 насеља у Србији има мање од 100 становника, односно свако пето насеље, а највећа концентрација таквих насеља је на југу и истоку, где свако треће насеље има мање од 100 становника.

Сви показатељи, како је речено, указују на то да се Србија налази у поодмаклој фази демографског старења. У поређењу са европским земљама, старији су Немци, Италијани, Аустријанци и Грци, да је просечна старост Словенаца и Финаца као становника Србије, а Хрвати су нешто млађи, као и Македонци и Црногорци.

Просечна старост Јапанаца је 45 година и они предњаче у светским оквирима, навела је шефица за спровођење пописа Љиљана Ђорђевић.

Она је указала да већина земаља у региону није објавила податке са последњих пописа који су обављени, такође, у 2011. години.

Помоћник директора Републичког завода за статистику Зоран Јанчић рекао је да су у Србији, када је реч о националности, Срби најмлађи. Од њих су старији Хрвати, Немци, Русини, Словаци, Македонци и Мађари, док су млађи Бошњаци, Муслимани, Роми, Албанци и Горанци.

Јанчић је најавио да ће 26. децембра бити објављена најчешћа имена и презимена, крајем јануара образовна структура становништва, у фебруару вероисповест и матерњи језик, а до краја 2013. године – различите карактеристике становништва и станова.