Безбедност испред забаве

Осам месеци после пожара у новосадској дискотеци "Контраст", када је погинуло шесторо младих, и четири године од пожара у клубу "Лаунџ" у Новом Саду, у коме је настрадало осморо њихових вршњака, нисмо научили лекцију. Од трагедије у "Контрасту", у марту, инспекција је прегледала више од четири хиљаде објеката и поднела 584 прекршајне пријаве. Неки локали, који су тада затворени, убрзо су наставили да раде. Колико су безбедни кафићи, дискотеке и сплавови?

Много људи на малом простору, често са само једним вратима, старе инсталације, неисправни противпожарни апарати - тако најчешће изгледа ноћни клуб у Србији. О ризицима се не размисља када се креће у провод. Закон каже да се објекат сматра безбедним, тек онда када се заврши технички преглед.

"Ми немамо довољан број инспектора који стоје испред локала да броје посетиоце. У случајевима када имамо сазнања да је дошло до драстичног нарушавања тих мера по пријави грађана, на крају крајева и захтева власника тих објеката, где желе да предузму све да до оваквих ситуација не би дошло ми излазимо на терен", објашњава Иван Зарев из Управе МУП-а за превентивну заштиту.

Према закону о заштити од пожара, казна за правна лица креће се од 300 хиљада до милион динара. Предвиђена је и мера забране обављања делатности од шест месеци до три године.

"У овим поступцима који су вођени на територији Београда од априла месеца таква мера није изречена у односу на Нови Сад и на овај догађај у Новом Саду. Није било забране обављања делатности заштитне мере нису изрицане у овим предметима у којима су власници криви", каже Слободан Младеновић из Прекршајног суда у Београду.

Менаџери с којима је РТС разговарао, нису били расположени да прикажу своје клубове. Довољно је да само једно вече изађете у неки од најпопуларнијих клубова, па да се уверите колико се мере безбедности не поштују.

РТС је истраживао колико се често власници обавештавају да следи ванредна контрола њихових локала, да ли се неки предмети намерно држе у фијоци и да ли се намерно праве лоши записници, које власници локала касније лако обарају на суду.

Када инспектори крену у редовну контролу, најчешће се најаве власницима локала, па то вече, рецимо, уместо 400 гостију, затичу двоструко мање, колико је, максимално, дозвољено на том простору.

"Неки локали су или стари или на таквим местима да нису смели ни да добију дозволу у првом моменту. После када добију дозволу, јако је тешко такав локал затворити, јер инвестирају у локал, запосле људе и никоме не иде у прилог да буду затворени. Највећи проблем су закупци који узимају локал у закуп на годину или две, а узимају локал који није довољно технички опремљен", истиче Никола Димитријевић из Удружења угоститеља.

Посебан проблем преставља и то што мало власника редовно, односно на пола године, сервисира противпожарне апарате. А та услуга кошта мање него једна чаша вина у клубу.

"С обзиром на трагедију која се догодила у априлу текуће године, када је продаја апарат била у јеку, сада током јесени промет продаје што се тице локала и дискотека није задовољавајући", указује Митра Матић из фирме "Ватроспрем" која продаје противпожарне апарате.

Предлог Закона о заштити од пожара угоститељских и објеката јавне намене предвиђа да клуб може да почне да ради тек кад испуни услове противпожарне заштите.

Тамарин закон, који је предлозио Бранко Миладиновић, отац новинарке страдале у дискотеци "Контраст", предвиђа увођење ватрогасне страже за све објекте који примају више од 500 људи, обавезне путеве евакуације, исправну хидрантску мрежу и систем за алармирање и дојаву пожара.