Тежи пут до елите

Тек сваки четврти тинејџер у Немачкој из породице са нижим образовањем, сматра да се труд и рад на крају исплате, резултати су истраживања института Алензбах. Ситуација у Србији још је песимистичнија - студија о социјалној покретљивости Института за социолошка истраживања показује да деца радника најчешће остају радници, док у високи слој готово искључиво улазе они чији су родитељи припадници елите.

Како се успети уз друштвену лествицу, постаје све већа енигма.

Док је пре 20 година сваки трећи припадник највишег слоја био син пољопривредника, данас је то тек сваки дванаести. Четрдесет одсто тог друштвеног слоја ове године чине потомци припадника исте класе - деца предузетника, директора или политичара.

Истовремено, број факултетски образованих пореклом са села од 1989. године се преполовио -резултати су анализе Института за социолошка истраживања Филозофског факултета.

Појачана трка за индексом је уствари такмичење унутар исте класе.

Социолог Слободан Цвејић каже кад погледате ко учествује у том увећању ви видите да надпропорционално више деца из средњих и виших класа улазе у високо образовање, формирају то увећање, него деца из нижих класа.

"С друге стране имате обрнут тренд на тржишту рада где се репродукују класе ту већ можете јасније да видите да онај коме је ниже образовање дуже опстају у статусу незапослености, теже га проналазе, брже га губе када дође до кризе", каже Цвјић.

То што је међу студентима све мање оних који потичу из радничке класе социолози објашњавају и све учесталијем мишљењем да диплома не доноси радну књижицу. У Министарству просвете, међутим, истичу да је образовање једини систем који омогућава проходност од дна до врха.

"Ако млади људи са подручја која су даље од ценатара образовања не схвате да им образовање треба, онда неће имати ни амбицију, а уколико постоји добра воља, образовни систем је тако конципиран, он је и праведан и још увек итекако отворен за све и има свој квалитет", наводи министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Док је некада постојало образовање уз рад, па се уз друштвену лествицу могло преко школовања које омогућава предузеће, данас је та професионализација много једноставнија.

Професор Зоран Стојиљковић с Факултета политичких наука каже да имамо све неквалификованију снагу кроз такозвану "мекдоналдизацију".

"Значи, вама сад требају приучени радници који по 10-12 сати раде тај посао који је елементаран и ту нико нема интерес да вас додатно оспособљава, једино што имате занимања да вас неко додатно оспособљава јесте за топ менаџмент за оне који су на местима за које траже специјална знања", каже Стојиљковић.

Класно затварање појачано је економском кризом, а додатно раслојавање карактеристично је за период транзиције. Поједини аналитичари већ упозовају да сада стасавају генерације које су и сиромашније и мање образоване од својих родитеља.