Времеплов (5. децембар 2012.)

Чувени амерички аутор анимираних филмова Волт Дизни рођен је на данашњи дан 1901. године. Дизни је у Холивуд стигао из Канзас Ситија и уз помоћ неколико колега реализовао серију цртаних бајки и филмова. Први студио отворио је у једној гаражи и радио уз несебичну помоћ и подршку брата Роја. Септембра 1928. године, у Њујорку је приказан филм "Пароброд Вили" са Мики Маусом у главној улози. Био је то Дизнијев улазак у свет бесмртних. Следили су затим добро познати ликови: Плутон, три прасета, а 1934. и легендарни Паја Патак. Низали су се и дугометражни филмови: "Снежана и седам патуљака", "Пинокио", "Бамби", "Дамбо", "Алиса у земљи чуда"... Дизни је добио 28 Оскара, а тврдио је да је само један заиста његов, и то онај први, додељен за креацију Микија Мауса. "Сви остали припадају подједнако свим мојим сарадницима", говорио је. Неуморан, пун нових идеја, Дизни је оставио цртачку таблу и започео стварање компаније. Године 1955. основао је у Калифорнији "Дизниленд", огромни забавни парк инспирисан ликовима из Дизнијевог света.

Један од водећих хелениста 20. века Милош Ђурић, класични филолог, члан Српске академије наука и уметности и председник Српске књижевне задруге умро је 5. децембра 1967. године. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. Умногоме је изградио српску терминологију за одговарајуће грчке митолошке и филозофске појмове. Објавио је дела "Видовданска етика", "Философија панхуманизма", "Рационализам у савременој немачкој философији", "Проблеми философије културе", "Историја хеленске етике", "Огледи из грчке философије уметности", "Аристотелово етичко учење", "Из хеленских ризница", "Платонова академија и њен политички рад", "Софисти и њихов историјски значај" и "Историја хеленске књижевности".

1360. - Француски франак установљен као званично средство плаћања

1791. - Умро Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор (Салцбург, 27. 01. 1756 - Беч, 5. 12. 1791)

1848. - Почела "златна грозница" у Калифорнији

1853. - Умро Јован Стејић, лекар и књижевник (Арад, 06. 12. 1803 - Београд, 05. 12. 1853)

1870. - Умро Александар Дима - отац, француски књижевник (Вије-Котре, 24. 07. 1802 - Диеп, 05. 12. 1870)

1872. - Рођен Хари Нелсон Пилсбери, амерички шаховски велемајстор (Сомервил, 05. 12. 1872 - Френкфорд, 17. 06. 1906)

1890. - Рођен Фриц Ланг, аустријски филмски редитељ (Беч, 05. 12. 1890 - Лос Анђелес, 03. 08. 1976)

1920. - Почела настава на Шумарском одсеку Пољопривредног факултета у Београду, датум се обележава као дан Шумарског факултета

1925. - Умро Владислав Рејмонт, пољски књижевник (Кобиље Вилки, 06. 05. 1868 - Варшава, 05. 12. 1925)

1929. - Створена "Витешка организација Соко Краљевине Југославије"

1940. - Умро Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор (Праг, 05. 07. 1880 - Праг, 05. 12. 1940)

1946. - Рођен Хозе (Жозеп) Карерас, шпански оперски певач (Барселона, 05. 12. 1946)

1952. - Основан Музеј Николе Тесле у Београду

1970. - Установљен Програм Уједињених нација за волонтере

1993. - Умро Милан Ђоковић, књижевник, преводилац и историчар књижевности (Београд, 26. 05. 1908 - Београд, 05. 12. 1993)

1994. - Почео са радом РТВ БК Телеком

2005. - Умро Мило Дор (Милутин Дорославац), аустријски књижевник и преводилац (Будимпешта, 07. 03. 1923 - Беч, 05. 12. 2005)

2006. - Умро Давид Бронштајн, украјински шаховски велемајстор (Бела црква, Кијев, 09. 02.1924 - Минск, 05. 12. 2006)

2007. - Умро Дан Јосиф, румунски политичар, симбол револуције против комунистичког режима Николаја Чаушескуа, 1989. године, посланик (1950 - Новосибирск, 05. 12. 2007)

2007. - Умро Карлхајнц Штокхаузен, немачки композитор, пионир електронске музике (Бург Модрат, 22. 08. 1928 - Киртен, 05. 12. 2007)

2008. - Умро Алексеј Други (Алексеј Михаилович Ридигер), 15. патријарх Руске православне цркве (Талин, 23. 02. 1929 - Переделкино, 05. 12. 2008)