Посао и плата пречи од здравља

Последњих месеци, број грађана који одлазе на боловање смањио се скоро за трећину, кажу у Републичком заводу за здравствено осигурање. Лекари тврде да је више оних који су спремни да и болесни одлазе на посао у страху за радно место.

Откако је правилником прописано колико се која болест лечи, просечно трајање боловања у Србији смањено је са 44 на 38 дана.

Од земље у којој је један Чачанин, са краћим или дужим прекидима, готово деценију био на боловању до те исте земље у којој се на боловање не иде чак ни када је здравље нарушено.

Докторка Дома здравља "Савски венац" Снежана Јовичић каже да се број оних који су се последњих месеци одлучили на боловање до месец дана био 30 одсто мањи него раније.

"Боловање узимају или баш када морају, да обаве те неке дијагностичке процедуре, или када због свог стања нису способни да иду на посао", каже др Јовчић.

Боловање дуже од месец дана, чије трошкове покрива држава, а не послодавац, узима мањи број радника, али је и мање запослених, поручују у Републичком заводу за здравствено осигурање.

Сања Миросављевић из РФЗО каже да су се у првих шест месеци ове године, у односу на исти период прошле године, боловања у просеку смањила десет одсто.

"Примера ради, прошле године је на боловању дужем од 30 дана било 47 хиљада, а ове године 40 хиљада осигураника", каже Миросављевићева додајући да се у обзир мора узети чињеница да се стопа запослености смањила, па се самим тим смањио и проценат боловања.

Данас на боловање најчешће иду труднице и пацијенти са тежим обољењима, рецимо после повреде кичме или откривања карцинома.