Шумадинци и Штрумпфови

У Србији живи 7.186.862 становника, односно 300.000 мање него на попису из 2002. године. Највише је Срба, потом Мађара и Рома, а више од 80.000 пријавило је необичну етничку припадност.

У Србији има и Штрумпфова, вилењака, али и 186 ванземаљца - барем су се тако изјаснили поједини грађани на претходном попису.

"Пошто је питање било отвореног типа, пописивач је био дужан да заведе како се грађанин изјасни, имали смо џедаје, марсовце, навијаче Звезде, Партизана", објашњава дирекор Завода за статистику Драган Вукмировић.

Ни у неким земљама региона нису биле озбиљнији. На прошлогодишњем попису, Џедаји су се уселили и у Црну Гору. Такви одговори последица су и неразумевања шта се подразумева под етничком припадношћу.

Према мишљењу социолога, за онога коме су родитељи Срби, ко говори српски језик и православне је веросиповести лако је да се декларише, за разлику од оних за које не важе ти критеријуми. А такви, по мало необични одговори могу да буду и став према актуелној политици.

"То је једним делом протест на политику етничког идентитета која је овде вођена и која је стално на снази и стално се помиње, да је етничка припадност главна припадност која води нужним раздвајањима људи, па се неко осећа као марсовац. Он не жели да прихвати не тај свет у којем живи, већ ту врсту политике идентита која му се намеће", сматра социолог Драган Попадић.

О националној припадности није се изјаснило више од 160.000 грађана (160.346 ), док се за регионалну припадност определило готово 31.000 становника (30.771), 167 одсто више него наго на претходном попису.

"Ту је највише било Војвођана, Сремаца, Београђана, Чубураца, Шумадинаца. Интересантно је које нације су се смањиле - Југословена је мање за 71 одсто, Црногораца за 44 одсто", каже Вукмировић.

Најмлађа заједница је ромска - у просеку 28 година старости, а најстарија словеначка са више од 50 година. Срби су све старији, јер просечан Србин има 42,2 године.

"Нажалост и у будућности очекујемо такве тенденције. Осим ромске популације и Бошњаци имају повољнију старост популације што је у складу са њиховим позитивним природним прираштајем, имају више младог становништва, док све остале заједнице имају лошију слику", каже демограф Владимир Никитовић.

Осим негативног природног прираштаја, на смањење броја становника утицао је и одлазак грађана у иностранство и бојкот пописа у три општине на југу - Бујановцу, Прешеву и Медвеђи.