петак, 30.11.2012, 17:27 -> 18:03
Затрован овогодишњи род кукуруза
Највећи део овогодишњег рода кукуруза у Србији је контаминиран и у себи садржи отровне материје, тврди директор предузећа за контролу квалитета "СГС Србија" Маринко Укропина. Утврђено је присуство афлатоксинa, најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње, истиче Укропина.
Директор предузећа за контролу квалитета "СГС Србија" Маринко Укропина упозорио је да је највећи део овогодишњег рода кукуруза у Србији контаминиран и у себи садржи отровне материје.
Укропина је за лист Мађар со рекао да је у њиховим лабораторијама утврђено присуство афлатоксинима у кукурузу, најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње.
Према његовим речима, контаминацију кукуруза изазвала је суша и да се на основу испитаних узорака може закључити да је свега 32 одсто овогодишњег рода безбедно за људску употребу.
"Досада спроведена испитивања указују на концентрације афлатоксина које су изнад дозвољених и позивају на хитну реакцију надлежних државних служби и свих субјеката у ланцу производње, складиштења, продаје и прераде кукуруза", истакао је Укропина.
Према његовим речима, на основу испитаних 375 узорака у лабораторији предузећа "СГС Србија", може се закључити да је свега 32 одсто кукуруза безбедно за људску употребу, а резултати испитивања проверавани су и у другим лабораторијама у њиховој мрежи.
"Податак има статистичку тежину и репрезент је стања целокупног рода кукуруза по питању контаминације афлатоксинима и указује да једним одговорним управљањем можемо да заштитимо најосетљивије категорије. Свакако, проритетан је мониторинг свих ускладиштених количина", навео је Укропина.
Према речима директора "СГС Србија", део контаминираног кукуруза који испуњава услове квалитета за сточну храну може да се употреби у смешама за сточну храну, а преостали део може да се усмери на производњу биоетанола или скроба.
"Сви показатељи указују да је до развоја гљивица дошло на пољима и да је изостала правоврема реакција, која је донекле могла ублажити проблем. Иако је проблем идентификован у постжетвеном периоду, није касно да се преко озбиљног акционог плана заштити здравље свих конзумента кукуруза и производа од кукуруза", навео је Укропина.
Директор "СГС Србија" додао је да је ове године проблем са афлатоксинима попримио пандемијске размере и да је у мањој или већој мери присутан у свим земљама које се баве узгајањем кукуруза, попут Мађарске, Румуније и Бугарске, али је степен контаминације много повољнији, због чињенице да су примениле адекватне мере и у преджетвеном и у постжетвеном периоду.
Опасност од оболевања јетре
Афлатоксини су токсични продукти плесни Aspergillus flavus, који могу бити присутни у сточној храни, сировинама и полупроизводима за производњу људске хране, као и у житарицама, кукурузу, крумпиру, воћу, орашастом воћу и храни животињског порекла, посебно млеку, ако су животиње храњене контаминираном сточном храном.
Та плесан може захватити све процесе од узгоја и жетве, преко складиштења до прераде, њена појава условљена је климом географским положајем, агротехничким мерама и начином прераде сировина.
Стручњаци наводе да афлатоксини оштећују јетру и друге органе и изазивају рак јетре.
Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) сматра да кад су у питању афлатоксини није могуће постизање апсолутне сигурности хране, односно да максимално допуштена количина буде једнака нули.
Повремена конзумација малих количина афлатоксина је неизбежна, али у том случају ФДА сматра да је ризик за појаву болести врло низак.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар