Социјална корпа брани стандард

Већ од Нове године трговци ће моћи слободно да формирају цене пшеничног брашна, уља, млека, јогурта, шећера, меса и рибе, за које је важила трговачка маржа од 10 одсто. Уредбу о ограничавању трговачких маржи замениће такозвана социјална корпа.

"Из сваког асортимана производа из реда основних животних намирница биће производи који ће бити нижих цена од осталих производа истог асортимана, а који ће опет бити намењени најугроженијим категоријама потрошача у земљи", каже министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић.

Нико не може да тврди да ће цене остати исте.

Оливера Ћирковић из "Универекспорта" каже да на формирање цена не утичу само трговци и трговачке марже већ и сами произвођачи са произвођачким маржама.

Зато, како је рекла, не може да гарантује да ће цене остати на потпуно истом нивоу од Нове године.

"Оно што ћемо се потрудити је да понудимо модел да основне животне намирнице остану на ценовном нивоу прихватљивом за таквог потрошача који је већ у ситуацији ослабљене куповне моћи", каже Ћирковићева.

Генерални директор Индустрије меса "Топола" Вукоје Мухадиновић каже да и произвођачи иду са веома ниским ценама, са минималном акумулацијом због мале потрошачке моћи.

"Да би се направила та социјална корпа и да би цене биле ниже ми бисмо морали да имамо стабилан курс и да имамо фиксну цену живе ваге", наводи Мухадиновић.

Од Нове године очекује се и увођење трговачког кодекса са идејом да се без учешћа државе трговци договоре о правилима игре по начелима слободног тржишта, уз заштиту најугроженијих потрошача и спречавање неоправданог повећања цена.

Александар Стевановић, из Центра за слободно тржиште тврди да је оправдано увек штитити људе који су социјално угрожени, али, како наводи, не можете их штитити тако што једну лошу меру замените другом мером која ништа не значи.

"Једина мера која има смисла је - идентификујте ко нема новца за хлеб, брашно и остале животне намирнице. Дајте новца колико је потребно да то плате по тржишним ценама и то је крај приче. Тако се ради у нормалном свету", каже Стевановић.

Због уредбе о ограничавању маржи у извештају Европске комисије Србија се наводи као земља у којој не може да се развија конкуренција и слободно тржиште. Диктирање цена на дужи рок не промовише слободно тржиште, а једино већа конкуренција потрошачима би донела ниже цене и већи избор, слажу се струћњаци.