Зашто се плашимо ГМО?

О генетски модификованим организмима у Србији се није много говорило, нити се о њима зна довољно, па не чуди што је јавност подељена када је реч о пуштању такве хране у промет, каже помоћник министра пољопривреде Милош Миловановић.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

"Нема поузданог доказа ни да су генетски модификовани организми штетни, ни да нису штетни по људско здравље", тврди Миловановић и додаје да је тема врло осетљива и да се у свету воде жестоки сукоби мишљења између "Европске уније, која је рестриктивна по питању генетски модификоване хране и Сједињених Америчких Држава, које заговарају такву производњу."

"Закон у Србији је рестриктиван и он је чак и изнад закона Европске уније, јер он у потпуности онемогућава увоз и гајење ГМО", објашњава Миловановић. "Генетски модификована храна моћи ће да се нађе на домаћем тржишту, само ако се закон буде променио и ако то ресорно министарство одобри."

Део стручне јавности противи се промени закона. Позивају се на резултате истраживања у Француској која су трајала две године и која показују да "генетски модификована храна изазива дегенеративне промене и стерилност."

Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић каже да би одобравање гајења такве хране у Србији негативно утицало на економију земље.

"Србија би морала да издваја 100 милиона евра само за набавку генетски модификованог семена кукуруза. А шта је са осталим културама? Што је то нама потребно?", закључује професор.

Супротно том мишљењу, др Јованка Миљуш Ђукић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду каже да резултати нису доказали да таква храна није штетна за употребу.

"Стручна јавност не прихвата резултате поменутог истраживања, јер је сој пацова који је коришћен у истраживању подложан тумору, без обзира на то чиме се храни, а и контролни узорак који није храњен генетски модификованим организмима је мали", додаје Миљуш Ђукић.

Професор Шеварлић каже и да је, упркос забрани производње генетски модификоване хране, у Србији ове године "пет хиљада хектара било засејано генетски модификованом сојом."

У ресорном министарству тврде да се увоз хране строго контролише, али не негирају да се ГМО ипак понегде може наћи.

"Када наша инспекција пронађе неке парцеле са ГМО, ми наређујемо уништавање, али да ли се и мимо тога на тржишту генетски модификоване биљке нађу? Могуће је", објашњава Миловановић.