Већа независност заштитника пацијената

Прва јавна расправа о нацртима два закона из области здравства указала је на неопходност одвајања функције заштитника права пацијената од здравствених установа како би они били непристрасни у раду. Такође принудна хоспитализација особа са менталним сметњама мора бити само онда када је у искључивом интересу те особе.

Нацрт Закона о заштити права пацијента је антикорупцијски и предвиђа, поред осталог, да заштник права пацијената убудуће буде лице запослено у локалној самоуправи, док нацрт Закона о заштити особа са менталним сметања, који Србија први пут треба да добије, предвиђа законску регулативу за принудну хоспитализацију и изолацију.

На првој од четири јавне расправе о нацртима ових закона, која је данас одржана на Медицинском факултету у Крагујевцу, министарка здравља Славица Ђукић Дејановић указала је да је Србија имала заштитника права пацијената али да он није могао да буде непристрасан у свом раду јер га је плаћала здравствена установа.

"Заштитник грађана локацијски је био у највећем броју средина у Србији везан за здравствену установу и онај ко вас плаћа, ко вам обезбеђује простор, он је неко ко може битно утицати на ваш рад. Због тога смо сматрали да заштитник права пацијената треба да буде у јединици локалне самоуправе тамо, где је дом свих нас за решавање најбитнијих проблема", рекла је Дејановић.

Наглашавајући да још није прецизирано како ће се звати заштитник права пацијената Дејановић је позвала све да дају предлоге. Она је оценила да назив тог занимања треба променити јер асоцира на заштитника грађана, а то, додала је, не би било добро, јер се ради о потпуно другачијем садржају рада.

Строжа правила принудне хоспитализације 

"Што се тиче закона о заштити права особа са менталним сметњама по први пут ћемо у овом закону регулисти питање принудне хоспитализације и питање изолације", рекла је Дејановић и нагласила да ће подзаконска акта регулисати процедуру у вези та два важња питања.

Презентујући нацрт Закона о заштити права пацијената, саветница министра здравља Радмила Иванек истакла је да је антикорупцијски.

"Овај закон има и антикорупцијски карактер. Према извештају Агенције за борбу против корупције, који је објављен на сајту министарства здравља, велика је корупција у здравству и једна од препорука те агенције је израда закона како би се неке ствари уредиле и побољшао укупан однос у остваривању здравствене заштите наших градјана", рекла је Иванек.

Представљајући нацрт Закона о заштити особа са менталним сметњама, помоћница министра здравља Славица Лакићевић подсетила је да Србија до сада, иако се на то обавезала 2005. године, није имала такав закон.

Она је додала да Закон прецизира права, обавезе и одговорности, али и присилну хоспитализацију у психијатријске установе и изолацију особа са менталним сметњама.

Према њеним речима, само у ситуацијама, када је то у искључивом интересу особе са менталним сметњама она може бити хоспитализована без да је сагласна и то може трајати само 48 сати..

"У року од 48 сати психијатријска установа је дужна да конзилијарни налаз или разлоге за задржавање те особе достави Суду, да би Суд даље поступао у циљу доношења решења којем ће слобода тог лица бити ограничена а све у циљу лечења", рекла је Лакићевић.

Наглашавајући да Суд у року од осам дана може донети решење о задржавању особе на лечењу на период до 30 дана, Лакићевић је рекла да мора да постоји изузетна комуникација између психијатријске установе и Суда како би се утврдили разлози до када ће трајати та мера.

"Друга важна ствар је изолација односно физичко спутавање што подразумева смештај у одговарајућу просторију, а о томе ће бити донет и правилник који ће тачно прецизирати ко доноси ту одлуку", рекла је Лакићевић.

Представница ОЕБС-а Наташа Новаковић изразила је задовољство што је ново министарство здравља тако брзо кренуло у израду тих закона, посебно Закона о заштити права особа са менталним сметњама.

Она је подсетила да је потреба за законским регулисањем тих области истакнута у извештајима Европског комитета за спречавање мучења, као и у последњем извештају Европске Комисије.

Јавној расправи присуствовао је и државни секретар министарства здравља Владимир Ђукић, директор Клиничког центра у Кргујевцу Небојша Арсенијевић, представници локалне самоуправе и здравствених установа.

Следеће седмице јавне расправе биће одржане у Нишу и Новом Саду а завршна у Београду.