Криза погађа и цивилни сектор

Већина од близу 18.500 удружења грађана у Србији, регистрована је после 2000. године. Домаће невладине организације најчешће се баве социјалним услугама, културом, медијима и рекреацијом. Ипак, све је мање донатора, па у невладином сектору наводе да се, осим финансија које на основу пројеката добијају из републичког буџета и локалних власти, финансирају још и чланарином или обављањем неке привредне делатности.

Поред оних који се баве људским правима, екологијом или социјалним питањима, у цивилни сектор убрајају се и струковна и културна удружења, спортска друштва, верске заједнице.

Око 5 милијарди динара из републичког буџета, прошле године, издвојено је за финансирање удружења, односно невладиних, али и других организација цивилног друштва. Обавеза сваке невладине организације је редовно финансијско извештавање.

"Ми смо под непрекидном обавезом да извештавамо. Са минимумом људи који знају јако много, може се урадити јако много и мислим да ту има једна мала нушићевска тајна, јер код нас имате једно уверење а то је оно ко стоји иза њих? Е па не мора да стоји нико,можете да стојите ви и одлични сарадници", истиче директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић.

Део невладиних организација захтева да годишње финансијско извештавање важи и за верске заједнице, које су из те обавезе, за сада искључене.

"У буџету републике Србије постоји линија 481, која има назив Дотације невладиним организацијама. Ми из невладиног сектора са том линијом дуго имамо проблем и тражили смо да се направи диверзификација те линије а то значи да се раздвоји ко тачно прима средства са те линије јер је познато да се са те линије средства дају не само удружењима, него су ту примаоци и политичке партије које имају своје посланике у парламенту, ту су и неке јавне установе и институције", каже Дубравка Велат из организације Грађанске иницијативе.

Број од око 18.500 невладиних организација у Србији прати просек у земљама региона.

"Мислим да уопште не треба полемисати на тему броја већ квалитета и тога на који начин те организације раде, на који начин јесу партнери државе, на који начин раде на неким пословима за које државне институције још увек нису довољно зреле или немају капацитета то да раде", наглашава директорка Владине канцеларије за сарадњу са цивилним сектором Ивана Ћирковић.

"Ипак се искристалисала после 2000. године, једна ужа група или круг организација које се баве одређеним делатностима, рецимо мониторингом избора, европским интеграцијама, секс трафикингом или људским правима, изборима, демократијом. У односу на то, релативно је мало тржиште за те организације, све је мање фондова, али показује се да су се неке од њих наметнуле својим идентитетом и садржајима и препознатљиве су у јавном пољу", истиче професор Факултета политичких наука Славиша Орловић.

Криза утиче и на невладин сектор, па тако, према истраживањима, око 5000 невладиних организација годишње не обезбеди финансије за рад.