Видљив напредак у борби против корупције

Председник Одбора Агенције за борбу против корупције Зоран Стојиљковић рекао је да је један од највећих проблема у борби против корупције немогућност размене података са институцијама које могу да помогну у контроли и процесима који су у надлежности Агенције.

"Немамо увид и аутоматски приступ датотекама других институција и сваки пут када хоћемо да проверимо неки налаз ми пишемо дописе. То отежава и успорава читав поступак. ", рекао је Стојиљковић на отварању дводневне регионалне конференције о борби против корупције "Спречавање злоупотреба јавних финансија и јачања грађанског надзора" у Београду. 

Стојиљковић је најавио да је Агенција, у сарадњи са Повереником за информације од јавног значаја, почела израду закона о заштити узбуњивача, без којих, како је оценио нема успешне борбе против корупције.

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Андријано Мартинс поручио је да је јачање борбе против корупције је највећи приоритет за Србију у процесу приступања Европској унији.

"Корупција је кључни проблем који треба решити пре уласка у ЕУ, јер она наноси финансијску штету, снижава ниво инвестиција и смањује ниво јавних финасија", истакао је Мартинс.

Мартинс је рекао и да корупција уводи дискрециона права тамо где не би требало да постоје, утиче на благостање грађана и помаже организовање криминалних група, али и нарушава поверење у државне институције и слаби поверење у политичке партије.

Видљиви напори Владе

"Видљиво је да је Влада Србије почела снажнији приступ откривању и кажњавању корупције", рекао је Мартинс и најавио да ће ЕУ наставити да помаже борбу против корупције у региону и Србији где већ постоји више пројеката у тој области.

Стални представник Програма Уједињених нација за развој (УНДП) Вилијам Инфанте такође је оценио да су препознатљиви напори које Влада Србије чини како би побољшала борбу против корупције.

То је видљиво не само, како је навео Инфанте, кроз изјаве њених представника да неће бити толеранције према корупцији и да нико неће бити изнад закона, већ и по броју покренутих случајева.

Представница Управе за јавне набавке Данијела Бокан подсетила је да се у Србији годишње закључи више од 100.000 уговора о јавним набавкама, чија је укупна вредност већа од три милијарде евра.

"Процењује се да су ти износи далеко већи, јер само једна трећина наручилаца доставља своје извештаје о закљученим уговорима и спровођеним поступцима", рекла је Бокан.

Удео јавних набавки у бруто домаћем производу Србије 2011. био је 9,2 одсто, док он према проценама ОЕЦД-а за земље на сличном нивоу развоја износи и до 15 одсто.

Бокан је навела да то показује да у Србији постоји велики износ неевидентираних средстава која се троше у систему јавних финансија ван прописаних процедура, као и да постоји велики простор за уштеде у јавним набавкама у чему би, како је рекла, требало да помогне и нови закон о јавним навакама.