Застарели лекови завршавају у рекама

У Србији се годишње баци око 460.000 тона медицинског и фармацеутског отпада, од чега 90 одсто фармацеутског отпада чине лекови са истеклим роком трајања или коришћени који потичу из домаћинстава.

Правилник о прикупљању медицинског отпада из новембра 2010. године, налаже да све апотеке у Србији имају специјалне контејнере у које би грађани могли да остављају старе лекове како би се слали на безбедно уништавање.

Апотекарска установа Београд Десанка Николић каже да та установа није у могућности да од грађана преузима неупотребљене лекове.

"Закон није предвидео ко ће то да плати, па бисмо ми морали да платимо његово униставање", каже Николићева.

Од прикупљања старих лекова нема зараде па прикупљане, складиштење, транспорт и уништавање треба неко да плати, а закон није предвидео ко.

Синиша Митровић из ПКС-а каже да држава нема времена за одлагање а треба да се обезбеди модел да ли ће то плаћати дистрибутери и произвођачи у Србију, или ће то плаћати грађани преко неке комуналне таксе.

"Најопасније је ако ти лекови завршавају на пијацама, завршавају у каналима или завршавају у водоводу, то је највећа штета по здравље становништва Републике Србије", истиче Митровић.

Надлежни најваљују измене закона о управљању отпадом како би дефинисали ко це да сноси троскове уништавања тих лекова.

Радмила Шећировић из Министраства енергетике развоја и заштите животне средине каже да су апотеке, у складу са одребама правилника о управљању медицинским отпадом, дужне да од грађана изврше прикупљање лекова са истеклим роком трајања.

"Апотеке су дужне и да га приврермено складиште у оквиру својих простора одвојено од другог отпада све до момента док два ресорна министарства не изврше измене и допуне Закона о управљању медицинским отпадом", наводи Шећировићева.

Прикупљање старих лекова о свом трошку организовала је апотекарска установа Нови Сад. Из апотека где се прикупљају, лекови се одвозе у складиште, где стоје док их држава не преузме и упути на уништавање у иностранство.