Пусти рибњаци Србије

Произвођачки и прерађивачки капацитети рибњака у Србији, раде са чак 10 пута мање рибе него што би могли. То значи да губимо милионе евра, јер само Европској унији годишње недостаје више од милион и по тона рибе.

Становник Србије годишње поједе и до четири пута мање рибе него становник ЕУ, а у Србији је под рибњацима око 14 хиљада хектара, од којих је петина површина запуштена.

"Углавном су проблеми то што подстицаји не постоје, а намети за водопривредне доприносе су велики, да су тржишне прилике у окружењу проблематичне јер сви у окружењу имају велике подстицаје", истиче Крум Анастасов запослен на рибњаку "Капетански рит" у Кањижи.

Ни Предлог закона о подстицању пољопривреде, који би ускоро требало да се нађе у Скупштини, не предвиђа субвенције за рибарство. А рибари траже третман који имају сточари.

"Предложили смо да буде подстицај по килограму произведеног конзумног шарана и пастрмке од 50 динара. Предложили смо да матице шарана, односно топловодних врста риба буду подстицане са 500 динара, а матице хладноводних попут калифорнијске пастрмке са 300 динара", објашњава Зоран Марковић са Пољопривредног факултета у Београду.

Доношење новог закона заштитили би произвођаче од конкуренције, али и омогућили да се промет рибе легализује. Већа производња рибе покренула би и индустрију.

"Можемо да повећамо наше капацитете за око 50 до 60 одсто. Нама би највећа подршка била када би држава подржала рибаре и рибњаке, што би аутоматски значило и да би користили више рибље хране и нама би то већ био довољан подстицај", сматра Жолт Пинтер из Ветеринарског завода у Суботици.

Килограм шарана у малопродаји у Србији је око 400 динара, док је у Западној Европи и преко пет евра. Цена расте ако се риба преради, па тако рибља паштета у земљи кошта око 45 динара, а килограм димљеног шарана око 1000 динара. За извоз, цене су нешто више, због чега рибари из Србије нису конкурентни на страном тржишту.

"Само зато што немамо субвенције и зато што капацитети нису попуњени. Нама су трошкови производње сада далеко већи, него када би производили пуних 2000 тона годишње производа. У том случају би били апсолутно конкурентни и јефтинији, објашњава Синиша Симић из ДТД "Рибарство".

У Србији се годишње произведе око 15 хиљада тона рибе, што је у односу на могућности више него скромно. Иако би могла да буде велики извозник, Србија увози чак 70 одсто рибе која се користи у исхрани.

Процењује се да би производња рибе у Србији могла да се удесетостручи, јер само у Војводини има око 100 хиљада хектара неплодне земље, идеалне за рибњаке.