Селаковић: Закон о амнестији технички

Министар правде и државне управе Никола Селаковић изјавио је да је Закон о амнестији технички закон који треба да створи предуслове за примену алтернативних кривичних санкција и да се не може спроводити селективно, као што су се закони спроводили у време нацизма.

Он је позвао јавност да не подлеже политичким спекулацијама које се поводом тог закона јављају из "различитих кругова".

"Ако доносите закон о амнестији не можете да кажете - примењује се на ове људе, али на ове, јер су били присутнији у јавности, се не примењује. То је рађено у време нацизма када закон није важио једнако за све. Ми имамо проблем (са пребукираним затоворима), дајте да видимо како можемо да га решимо и немојте да подлежемо политичким спекулацијама", рекао је Селаковић новинарима у Новом Саду.

Према његовим речима, Закон о амнестији нигде у свету, па ни у Србији, не познаје ни име ни презиме. "То је акт општег карактера за разлику од помиловања. Наравно, као и сваки општи акт он може да има добре стране, као и мане и то нико не негира. Али ми имамо велики проблем - пребукираност наших завода за извршење кривичних санкија, који треба решити", објаснио је Селаковић.

Министар је навео и да Закон о амнестији не решава трајно проблем, али да ствара техничке предуслове да се почне са применом алтернативног извршења кривичних санкција и да се ради на стварању бољих услова за одређивање рада у јавном интересу.

"То је све оно што у Србији у овом тренутку не функционише. За то морамо да створимо предуслове и пут ка томе јесте Закон о амнестији, што је и предвиђено стратегијама за смањење броја осуђених лица у затворима", рекао је Селаковић.

Министар је додао и да се слањем неког затвореника у самицу, у којој, у три квадрата борави са још пет затвореника не испуњава сврху осуде.

Такође, Селаковић је навео и да се у земљама ЕУ примењује такозвана техничка амнестија, која претпоставља да у тренутку када се попуне затворски капацитети управа затвора по сили закона доноси отпуст за све који су одлежали две трећине казне.

"Можете замислити како би било у Србији када би се то применило. Разапели би нас на крст када бисмо то предложили", казао је Селаковић.

Закон о амнестији ступио је на снагу 17. новембра, а први осуђеници могли би да се нађу на слободи најраније у четвртак.

У Хагу без правне предвидљивости

Министар правде рекао је да нема правне предвидивости, односно јасних правила и процедуре у раду Хашког трибунала, те стога не може ништа да очекује кад је реч о изрицању пресуде вођи ОВК на Косову и Метохији Рамушу Харадинају.

"Моја очекивања су апсолутно никаква. Не очекујем ништа, нити верујем да ће се било шта догодити, јер се испоставља илузорним било шта очекивати тамо где не постоје јасна правила и процедура", казао је Селаковић новинарима у Новом Саду.

Он је навео да је основа сваког правног система правна предвидивост, а да она у Хашком Трибуналу не постоји.

Како је навео, целокупно државно и војно руководство Савезне Републике Југославије процесуирано је за догађаје 1998. и 1999. године под истим квалификацијама као и двојица ослобођених хрватских генерала и они су осуђени већином на драконске казне, за разлику од Анте Готовине и Младена Маркача, иако је у Книнској Крајни измењено фактично стање на терену, односно нема Срба колико их је било.

"Из тога можете да схватите да праве предвидивости ту нема", истакао је Селаковић.