Нема пара за научни подмладак

На факултетима је у току упис на докторске студије. Више самофинансирајућих докторанада, у складу са захтевима акредитације, школоваће се на стоматологији, биологији, ФОН-у. Међутим, и даље остаје отворено питање финансирања докторанада који се школују о трошку државе. Уколико се овај проблем хитно не реши, остаћемо без научног подмлатка, упозоравају професори.

Факултети су недавно добили новац за школовање докторанада, али недовољно. Физички факултет је, на пример, по буџетском студенту добио 54 хиљаде, а школарина је сто хиљада динара. Билогија је добила 400 хиљада, а школује 35 докторанада.

Проблеми постоје и на другим београдским факултетима.

"Добијен је новац за прошлу годину, али само за прву годину, а ми имамо студенте и на другој и на трећој години и добили смо по некој цени која је цена самофинансирејућег студента на редовним студијама", истиче декан Електротехничког факултета Бранко Ковачевић.

"Невероватно тежак проблем. Проблем је, остаћемо без научног подмлатка. Србија просто мора најбољу своју децу, дипломце, да задржи овде јер то је будућност државе", истиче декан Машинског факултета Милорад Милованчевић.

Зато је Сенат Универзитета у Београду упутио допис Министарству просвете у којем тражи објашњење због чега се не уплаћују средства и за докторанде друге и треће године.

"Код уписа на прву годину није било никаквих проблема. Код уписа на следеће године, по некој навици, као и за основне и мастер студенте, буџетске студенте који су испунили све обавезе, факултети су уписали као буџетске студенте на другу годину", објашњава ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.

На тај начин докторанди ће сачувати место у домовима, кредите и друге бенефиције које им припадају. Помоћник министра просвете Слободан Ступар, каже да ће факултети за ову годину добити новац, кад се стекну услови - или из резерве или из следећег буџета. Јер пара, како каже, сада нема.