И бука угрожава здравље

У Србији се ниво буке мери и анализира више од 50 година, али држава касни са спровођењем мера за ублажавање дејства буке на становништво.

Грађани се најчешће жале на буку коју праве возила градског превоза, али су свесни тога да је у великим градовима бука неизбежна.

Максимални дозвољени ниво буке је 55 децибела дању, а 45 децибела ноћу, а бележе се вредности и преко 70 децибела.

"На изабраних десет тачака у зони градског центра и у стамбеној зони мерења су показала да на више од 50 одсто мерних места прелази граничну дозвољену вредност максималну и у дневном и у ноћном режиму", напомиње Марко Рафајловић из Градског завода за јавно здравље Београда.

Иако је најчешће размишљамо о томе како бука утиче на наш слух, она може да има озбиљне последице на укупно здравље.

"Она може да може да доведе човека у ситуацију да потпуно поремети ментални и фузичко здравље, да га доведе у стање потпуне неурачунљивости, утиче и на кардиоваскуларне болести, јер се повезује са хипертензијом и инфарктом миокарда", каже професор Горан Белојевић са Медицинског факултета у Београду.

Израда мапа буке за веће градове требало би да се заврши до 2015. године. То би требало да омогући предузимање мера за заштиту од буке.

"Има много мера које могу да се предузму. Регулација коловоза уградњом тихих асфалта, па до предузимања неких техничких мера у спречавању ширења звука од извора до самих пријемника, па и на самом пријемнику побољшање звучних изолација", објашњава Момир Прашчевић са Факултета заштите на раду из Ниша.

Док су штитници од буке на путевима широм Европе уобичајени, у Србији постоје на само неколико места, иако је пројектима њихова изградња била предвиђена. За израду једног километра баријере или штитника од буке на путевима потребно је издвојити неколико стотина хиљада евра.